Izvor: Svet, 01.Nov.2014, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alen Islamović: Držaću ga na ormanu, da unuci imaju uspomenu na svog starog!
Projekt “Bijelo dugme – Box set deluxe” s devet remasteriranih vinila, prvom singlicom, bogato opremljenom knjigom i dokumentarcem, biće promovisan u periodu od 24 sata – 13. novembra u Zagrebu i 14. novembra u Sarajevu i Beogradu. Detalje promocije i žurke povodom 40. rođendana benda “Bijelo dugme”, u „Grand Casinu“, Hotela Jugoslavija u Beogradu, u organizaciji Croatia Recordsa i Color Press Grupe možete pročitati OVDE.
Veliki projekt povodom 40 godina od objavljivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet << “Kad bi’ bio bijelo dugme” 1974. godine, prvog albuma Bijelog dugmeta, dostojan je obeležavanju uspeha najvećeg benda regiona, a svoje mišljenje dao je i jedan od pevača Bijelog dugmeta Alen Islamović, kojem nije bilo lako da “upadne” na tako vruće i popularno mesto vokala tada vodećeg benda regiona. Period kraj osamdesetih godina prošlog veka nisu bila lagana, počeli su se naslućivati destruktivni procesi i politička previranja. Ali Alen je imao iskustva s Divljim jagodama, pa se, kako kaže, posla, prihvatio hrabro i bez dvoumljenja. Manje je poznato da je prvi susret s Bijelim dugmetom, Alen imao kao publika, tokom služenja vojnog roka u vojnoj policiji u Beogradu:
“Ja sam sa vojnom policijom otišao da vidim legendarnih pet koncerata u Pioniru. Band je s revijskim orkestrom promovisao album “Bitanga i princeza”. Nisam mogao verovati, oduševio sam se videvši kako se band uklopio s orkestrom. Tada sam sebi rekao kako bi lepo bilo kada bih ja jednog dana na takvoj pozornici otpevao nešto ovako slično.”
Alen je u vreme kad se počelo šuškati o prelasku u Bijelo dugme, 1984., pevao s Divljim jagodama na koncertu u sarajevskom Domu mladih. Nazvao ga je menadžer Dugmeta, našli su se s Bregovićem i Alen je pristao. Ali, nekoliko dana posle toga, pun teških misli, satima je šetao Sarajevom:
“Imao sam osećaj da sam izneverio svoje prijatelje iz rodnog Bihaća, imao sam strašan pritisak u sebi i borbu sa samim sobom. Nisam se bojao obaveza koje bih imao kao pevač Dugmeta niti posla. Više sam kao čovek strepeo od toga što će reći moj rodni grad. Nazvao sam menaždera Raku Marića i rekao da ne bih prelazio u Dugme, jer će Jagode ići u London i pokušati se odande probiti i snimiti tamo novi album. Tako sam prvi poziv u Bijelo dugme odbio. Razmišljao sam posle kako sam sebi tom odlukom zacrtao sudbinu, da sam tada pristao, možda bi mi život otišao u potpuno drugom smeru.”
Jagode su otišle u London, pokojni Ipe Ivandić došao je po njega u londonski studio i dogovor o prelasku je postignut. Alen je 1986. postao pevač legendarnog banda. Uleteo je odmah na snimanje albuma “Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo”.
Komentar Alena Islamovića o projektu Bijelo dugme – Box set deluxe je: “To je jako velika stvar, u suštini kad se to pojavi na tržištu izgledaće mi kao da su se pojavili The Beatlesi s nekim svojim kompilacijama, lepo će to biti meni na ormaru da držim. Da ga vide moji klinci, moje kćeri i moja buduća unučad. Da imaju jednu lepu uspomenu na svog starog koji je pevao i bio u tom bendu.”
O fenomenu povratka vinila, Alen ima zanimljivu ideju: “Imam jedan predlog – trebalo bi odmah prodavati i gramofone. Naime, ne verujem da svi imaju gramofone, ali ko se potrudi naći će ga, ali ja više verujem u to, da će to kupovati ozbiljni ljudi koji su slušali Bijelo dugme – direktori, menadžeri, agencije, gradonačelnici, koji će držati to kod sebe na vitrinama i sećati se svoje mladosti.”
Autor: Life Content
.jpg)
