Izvor: Politika, 02.Jul.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U 45 gradova Srbije voda sumnjivog kvaliteta

Stanovnici Zrenjanina, Subotice, Apatina, Vršca, Kragujevca, Blaca, Tutina i Mladenovca piju vodu koja ne ispunjava u potpunosti domaće i međunarodne standarde

Vodu sumnjivog kvaliteta piju stanovnici 45 gradova Srbije. Ovaj problem postoji u Zrenjaninu, Subotici, Bačkoj Palanci, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Apatinu, Bačkom Petrovcu, Baču, Kovačici, Malom Iđošu, Vršcu, Aranđelovcu, Kragujevcu, Ćićevcu, Mladenovcu, Blacu, Tutinu i nizu drugih mesta. Stanovnici ovih gradova piju vodu koja sadrži manje od pet odsto mikrobiološki i manje od 20 odsto fizički hemijski neispravnih uzoraka, uzetih tokom prošle godine, kaže dr Dragana Jovanović, specijalista higijene Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”.

Ona navodi da je najčešći razlog lošeg kvaliteta vode neusaglašenost između prirodnog hemijskog sastava vode i načina njenog tretmana. Mnogi javni vodni objekti i ne poseduju tretmane za preradu vode, te su oni u tim lokalnim zajednicama i prioriteti za investiranje. Uzročnici bakteriološke neispravnosti su u više od 70 odsto slučajeva aerobno mezofilne bakterije koje sa zdravstvenog aspekta nemaju veći značaj.

„Zbog toga, u proteklih nekoliko godina nije zabeležena pojava takozvanih hidričnih epidemija većih razmera, odnosno pojava velikog broja obolelih od crevnih zaraznih bolesti zbog konzumiranja mikrobiološki neispravne vode iz centralnih vodovoda, iz kojih se voda za piće kontinuirano kontroliše. Ovo je veoma važno, s obzirom na to da je primarno obezbeđivanje mikrobiološkog kvaliteta vode za piće, u suprotnom posledice su akutnog karaktera”, kaže Dragana Jovanović.

Kontrola zdravstvene ispravnosti vode za piće iz vodovodnih sistema u Srbiji u nadležnosti je okružnih instituta i zavoda za zaštitu zdravlja, kao i drugih ovlašćenih institucija koje ispunjavaju standarde za vršenje analiza u pogledu opreme,uređaja, kadrova" Sanitarne inspekcije u saradnji sa stručnjacima iz regionalnih instituta i zavoda za javno zdravlje, a na osnovu rezultata fizičko-hemijskih i mikrobioloških ispitivanja vode za piće iz javnih vodnih objekata i vrsti i koncentraciji eventualnih odstupanja i nihovog uticaja na zdravlje, donose odluke o daljem korišćenju takve vode.

Za razliku od gradova pomenutih na početku teksta, voda za piće iz centralnih vodovodnih sistema u Beogradu, Novom Sadu, Bujanovcu, Vranju, Gornjem Milanovcu, Čačku, Bajinoj Bašti, Užicu, Požegi, Valjevu, Ljigu, Nišu, Pirotu i Aleksincu, odnosno u svim većim i manjim naseljenim mestima Kolubarskog Moravičkog, Zlatiborskog, Nišavskog, Pirotskog i Pčinjskog okruga u potpunosti ispunjava domaće i međunarodne standarde.

-----------------------------------------------------------

Dnevno 370 litara vode po stanovniku

Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu upozorava da je potrošnja vode u Srbiji veća nego u drugim evropskim zemljama. Svakodnevno se potroši 370 litara po stanovniku, a samo Beograđani potroše i do 500 litara vode svakog dana.

N. Kovačević

-----------------------------------------------------------

Voda na Rudniku samo za tehničke potrebe

Sanitarna inspekcija Moravičkog okruga zabranila je korišćenje vode iz vodovodne mreže u varošici Rudnik, na istoimenoj planini, jer je koncentracija arsena iznad svih dozvoljenih granica.

Kako je juče ujutro agenciji Beta rekao direktor Vodovoda u Gornjem Milanovcu, Radovan Albijanić, to je redovna pojava u sušnim periodima, kada se na toj planini smanji izdašnost izvora obavezno se povećava procenat štetnih elemenata po zdravlje.

Voda na Rudniku može da se koristi samo za tehničke potrebe, a procenat arsena svakodnevno će kontrolisati Zavod za zaštitu zdravlja iz Čačka.

Varošica Rudnik, u kojoj ima dosta turista, vodom će se snabdevati cisternama Javnog komunalnog preduzeća iz Gornjeg Milanovca, sve dok se stanje ne normalizuje, a to se očekuje tek sa pojavom većih padavina.

[objavljeno: 03/07/2008]

Nastavak na Politika...