Izvor: Blic, 12.Jul.2008, 22:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Toplotni udar

Temperatura je juče u većini gradova u Srbiji dostizala 35 stepeni Celzijusa. Zdravstveni radnici imali su pune ruke posla, pogotovo u Beogradu, gde se Hitnoj pomoći do 17 sati javilo 90 sugrađana, najviše sa javnih mesta. Za danas meteorolozi najavljuju čak 38 stepeni.

Mnogi sugrađani juče nisu mogli da izdrže jedan od najtoplijih dana u godini. Hitnoj pomoći obraćali su se najčešće sa javnih mesta, gde su građani kolabirali i povređivali se usled pada - kaže za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „Blic nedelje" dr Tatjana Nikolić-Đukić, šef smene u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć.

Ona je upozorila građane da ne izlaze po svaku cenu dok je sunce jako, između 11 i 16 sati, a hroničnim bolesnicima poručila da se obavezno pridržavaju propisane terapije.

Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u Srbiji će danas biti najvreliji dan od početka leta, sa maksimalnom temperaturom od 38 stepeni Celzijusa. Lekari upozoravaju da dug boravak na ovakvoj temperaturi može prouzrokovati brojne zdravstvene probleme, a jedna od najopasnijih posledica je toplotni udar.

- Toplotni udar nastaje usled gubitka tečnosti i soli, što dovodi do kolapsa periferne cirkulacije. Ovo stanje najčešće se javlja kod srčanih bolesnika, osoba koje imaju problem cirkulacije centralnog nervnog sistema i sistemska oboljenja - upozorava dr Nada Macura iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

Prvi znaci su malaksalost, vrtoglavica, glavobolja, a mogu se javiti i grčevi u mišićima stomaka i potkolenice. Koža je bleda i hladna, pada pritisak, a ubrzava se rad srca i na kraju prestaje znojenje i smanjuje se izlivanje mokraće.

- Pacijenta koji je doživeo toploti udar na ulici obavezno treba smestiti u hladovinu ili preneti u hladnu prostoriju. Odmah pozvati Hitnu pomoć, a dok ona ne dođe treba mu podići noge, masirati ih i dati mu da popije posoljenu vodu - dodaje doktorka Macura.

Toplotni udar je ozbiljno, potencijalno smrtno stanje i zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Posledica je izlaganja visokoj temperaturi vazduha, dugotrajnog boravka na suncu ili visokog stepena vlažnosti vazduha, intenzivne telesne aktivnosti ili nepravilnog rada lojnih žlezda. To dovodi do potpunog sloma prirodnih mehanizama zaduženih za regulaciju telesne temperature. Telo zbog toga nije u stanju da se ohladi. Telesna temperatura skače (od 42 do 44C) i telo prestaje da se znoji.

Najčešće se javlja kod starijih osoba, alkoholičara, fizički iscrpljenih osoba i srčanih bolesnika, ali to ne znači da zdrave osobe ne mogu da dobiju sunčanicu. Toplotni udar je posebno opasan zato što, ukoliko se pacijentima blagovremeno ne pomogne, ishod može biti fatalan.

U najtoplijem delu dana najbolje je biti u klimatizovanoj prostoriji i jesti laku hranu. Posebno se savetuje mediteranski način ishrane. Jesti što više različitih salata, ribe sa roštilja, posne sireve, dosta voća, lubenice koje su kao infuzioni rastvor za organizam. Trebalo bi jesti pomalo i više puta dnevno, najviše voća i povrća. Leti treba piti 8-10 čaša vode dnevno, a tokom fizičke aktivnosti još više. Treba izbegavati pića koja sadrže kofein ili alkohol jer izazivaju dehidrataciju i izbegavati sunce i fizičke aktivnosti od 11 do 16 sati.

Na plaži posebno treba da budu obazrivi stariji ljudi koji imaju oslabljenu termoregulacionu funkciju i deca jer imaju nezreo sistem za termoregulaciju. Zbog toga ne treba preterano da se oblače, a treba da uzimaju dovoljno tečnosti i mineralne vode. Nikako ne treba unositi alkohol, posebno pivo koje pospešuje znojenje. Kožu treba štititi pamučnim materijalima, ali dozvoliti da koža diše. Nikako ne treba ležati na plaži satima i u vodu ići sa šeširićem.

Nastavak na Blic...