Izvor: Blic, 29.Apr.2016, 14:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SVETSKI DAN SPONDILOARTRITISA Žene češće imaju bol u leđima
Danas se obeležava Svetski dan spondiloartritisa – teške zapaljenske reumatske bolesti. Procenjuje se da u Srbiji gotovo 15.000 osoba ima ovu bolest.
Najčešće oboljevaju mladi muškarci od 15 do 40 godina, čak pet puta češće od žena. Prema rečima reumatologa, bol u donjem delu leđa koji se javlja svakodnevno u periodu dužem od 3 meseca, najintenzivnije u jutarnjim satima, a smanjuje se pri kretanju, je najverovatnije uzrokovan spondiloartritisom.
Dr Mirjana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Lapčević, predsednica udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije, ističe da je bol u donjem delu leđa česta pojava u svim starosnim grupama i da, osim spondiloartritisom, može biti uzrokovana i degenerativnim promenama kičme, najčešće izazvana višesatnim sedenjem za računarom, prekomernom ishranom, nepravilnim razvojem mišića kičme u pubertetskom periodu, reumom, promenom vremena.
- Nekako se svi naviknemo na ovaj bol i naučimo da živimo sa njim. Pravilna fizička aktivnost - vežbe vrlo često mogu da otklone bol koji osećamo. Nažalost nekada ovaj bol može da bude i upozoravajuć simptom za neke teške bolesti pa je odlazak kod reumatologa na pregled uvek pravo rešenje - kaže dr Lapčević.
Spondiloartritis spada u zapaljenske reumatske bolesti. Predstavlja grupu bolesti čije su zajedničke karakteristike upala I okoštavanje zglobova kičmenog stuba i upala perifernih zglobova, odnosno zglobova na ekstremitetima (artritis), te otuda i potiče naziv spondiloartritis.
- Spondilitis – upala zglobova kičmenog stuba se kod bolesnika ispoljava kao krstobolja, odnosno kao opisani bol u donjem delu leđa koji je nastao postepeno. Bolesnik se za razliku od bola kod klasičnog ukočenja ne seća tačno kada je to bilo, podmuklog je i tinjajućeg tipa, svakodnevno je prisutan duže od tri meseca i to najviše u jutarnjim satima, još dok je bolesnik u krevetu. Ovaj bol se smanjuje pri kretanju i drugim aktivnostima, za razliku od bola uzrokovanog degenerativnim promenama, uklještenjem živaca i starošću, koji se baš suprotno pri pokušaju promene položaja tela i kretanja povećava i to je druga bitna karakteristika koja ih međusobno razlikuje. Uzrok nastanka spondiloartritisa još uvek nije jasno definisan, a pored naslednog faktora, stručnjaci smatraju da okidač može biti i pad imunog sistema.” – objašnjava dr Lapčević.
Najčešće mesto gde počinje upala kod spondilitisa je zglob između krsne kosti i bočnih kostiju karlice, te se bol često iz lumbalnog dela kičme širi naizmenično ka kukovima i prema sedalnom predelu. Što se tiče perifernih zglobova koji mogu biti zahvaćeni, to su najčešće zglobovi na donjim ekstremitetima, mada ne mora da bude pravilo. Karakteristični simptom bolesti je opisana jutarnja ukočenost donjeg dela kičme, koja može trajati i nekoliko sati i najčešće se smanjuje razgibavanjem i telesnom aktivnošću, dok se mirovanjem pogoršava. Pacijenti sa spondiloartritisom tokom vremena mogu imati dodatne komplikacije bolesti, kao što su: osteoporoza, koja povećava rizik od preloma perifernih kostiju, zgloba kuka i kičmenih pršljenova, upala oka, odnosno uveitis, upala aortnog zaliska, psorijaza ili upalne bolesti creva.
Dijagnoza se postavlja kasno, jer ljudi ove bolesti često zamenjuju sa bolom u kičmi uzrokovanim degenerativnim promenama, pa bolest godinama ostaje neprepoznata i pogrešno lečena. Ponekad je potrebno i 10 godina da se dijagnostikuje. Rana dijagnoza i odlazak kod reumatologa su veoma bitni, jer omogućavaju pravovremenu dijagnostiku i savremeno lečenje (NAIL, kortikosteroidi, hemijske I biološke terapije) u početnom stadijumu bolesti, koje na vreme sprečava buduće deformitete i funkcionalne deficite i omogućava bolesniku da nastavi sa kvalitetnim životom i radom, kao i da se samostalno brine o sebi.
.jpg)
