Izvor: RTS, 02.Jun.2015, 20:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potonuo splav, isplivali propusti
Zbog čega se beogradski splav od 160 kvadrata, pun ljudi, delimično našao pod Savom, nadležne inspekcije još utvrđuju. Pravi uzrok je preopterećenost.
Posle delimičnog potonuća beogradskog splava na Savi isplivali su brojni propusti.
Pomoćnik ministra građevinarstva zadužen za inspekcijske poslove Aleksandar Simić kaže da splav u trenutku otvaranja nije bio registrovan, a ranija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dozvola koja je istekla bila je za 60 osoba.
"U trenutku otvaranja na splavu se nalazilo stotinak ljudi što je, sumnja se, jedan od uzroka potonuća. Još od strane uprave za ispitivanje ispravnosti brodova, naloženo mu je da budu otklonjeni određeni nedostaci što, vidimo, do dana današnjeg nije otklonjeno", kaže Simić.
Vlasnik objekta morao je da pribavi potrebne dozvole, registruje se u Lučkoj kapetaniji gde bi Republička inspekcija plovidbe mogla da iskontroliše objekat i pusti ga u rad.
Nije poštovao proceduru i nije jedini – svaki treći plovni objekat nema potrebne dozvole. Na obalama Save i Dunava ima ih oko 1.500.
Pre pola godine Skupština Grada formirala je radnu grupu koja je pripremila nove propise.
Gradska sekretarka za stambeno-komunalne poslove Nina Jandrić kaže da čekaju da se na nivou Republike donese novi Zakon o finansiranju lokalne samouprave, koji će definisati naknadu za plutajuće objekte.
"Jedan od osnovnih zahteva je da imaju plutajuću dozvolu koju izdaje nadležno ministarstvo. Definisaćemo način vezivanja i gde po zonama mogu biti postavljeni plutajući objekti i koje su zone zabranjene", kaže Jandrićeva.
Da više brinu o bezbednosti, čini se, vlasnike nisu naterale ni predviđene kazne – od 150.000 do dva miliona dinara.
Inače, izdavanje vodnih dozvola i kontrola splavova u nadležnosti je Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastukture, a Grad daje rešenja o lokaciji.
.jpg)
