Izvor: Studio B, 19.Nov.2010, 15:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obeležen Dan SANU

Srpska akademija nauka i umetnosti obeležava Dan Akademije.

Predsednik SANU, akademik Nikola Hajdin, ocenio je, uoči Dana Akademije 19. novembra, da je najveći napredak poslednjih godina postignut u dve bitne oblasti, polazeći od toga da je SANU najviša naučna i umetnička ustanova čiji je zadatak da svojim radom utiče na razvoj nauke i umetnosti.

"Držeći se tog osnovnog principa trudili smo se da ga i ispunjavamo. Dnevna politička dešavanja ne spadaju u rad >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << Akademije i nastojali smo da to poštujemo i polako utičemo na najširu javnost da shvati naše napore u tom pravcu i da na taj način prihvati Akademiju", rekao je Hajdin u intervjuu Tanjugu od srede.

Drugim bitnim segmentom predsednik SANU smatra to što je obnovljena i unapređena međunarodna saradnja.

"Predanim radom povećali smo uticaj na međunarodnom planu kako preko učešća u udruženjima akademija tako i u konkretnim oblicima saradnje na zajedničkim projektima sa većim brojem akademija u Evropi i svetu", dodao je Hajdin.

Osvrćući se na situaciju u nauci, on je rekao da je budžetsko izdvajanje od 0,3 odsto društvenog proizvoda toliko malo da je ta suma na nivou statističke greške.

"Poredeći se sa zemljama sličnog ekonomskog razvoja, pitam se da li baš ona moraju da budu tako mala", primetio je Hajdin, dodajući da su ipak urađene dve dobre stvari.

Doneta je Strategija naučno-istraživačkog rada, što bi trebalo da pomogne da se, selekcijom pojedinih naučnih tema, u naredne četiri godine uradi nešto s ciljem da se poboljša ukupna naučna produkcija.

Veoma pozitivnim smatra i to što je Ministarstvo nauke pokazalo volju i pobrinulo se da dobijemo i dodatna sredstva u vidu kredita od Evropske investicione banke od 200 miliona evra i što je najavilo ulaganja u nauku od 800 miliona evra za četiri godine.

"Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije učinilo je veliki korak obezbeđujući dodatna sredstva. Na nama svima je da ih pametno utrošimo, što nije ni malo lako uzimajući u obzir našu razvijenost i tešku procenu šta su naši prioriteti. Kao građevinac bio bih zainteresovan da znatna sredstva odu u 'beton i zidove zgrada', gde će stanovati nauka. Međutim, kao naučnik smatram da bi pogrešili ako suviše odemo u tom pravcu. Čitav niz krupnih naučnih institucija u svetu sa skupom opremom radi često u starim zgradama ili barakama", rekao je predsednik SANU.

Ukazujući na dve osnovne oblasti istraživanja, fundamentalna i primenjena, Hajdin je naglasio da je za fundamentalna neophodna podrška države jer je za njih, za razliku od primenjenih, teže naći zainteresovane ulagače.

Kod primenjenih istraživanja, veliki deo sredstava u svetu u njih ulaže privreda. Ekonomski razvijene zemlje daju velika sredstva za primenjena istraživanja, a ona su u tesnoj vezi sa ekonomskim napretkom zemlje, sa boljim životom, povećanjem standarda, objasnio je Hajdin.

On je dodao da kod siromašnih zemalja kakva smo mi, nisu realna očekivanja da privreda finansira u većoj meri primenjena istraživanja. Prvo zato što naša privreda ima malo para, a drugo što se promena strukture naše privrede, na izvestan način, negativno odražava na nauku.

"Investiranja u našu zemlju dolaze uglavnom spolja, pa je teško zamisliti da bi stranci mogli biti zainteresovani za značajnije finansiranje primenjenih istraživanja na našem terenu", objasnio je Hajdin.

On smatra da ne treba mnogo pažnje pridavati tome što neki Srbiju u poslednje vreme označavaju kao zvezdu u usponu kada je o nauci reč. S obzriom na to da smo startovali sa veoma niskih grana svaki rast, izražen u procentima, izgleda veliki, objasnio je on.

"Mi smo napredovali, ali ne treba suviše pridavati važnosti što nas tu i tamo hvale, jer to ne rešava stvar", rekao je predsednik SANU, napominjući da smo mi "nedovoljno obrazovana zemlja sa puno nezaposlenih".

Taj proces ulaganja u nauku koji će se posle "vratiti" razvojem društva i većim standardom ići će sporo, ocenio je on, ukazujući na značaj podizanja ljudi u naučnom smislu još od osnovne škole.

Poseban problem on vidi u tome što je kod nas broj onih koji završe fakultete mali s obzirom na veličinu zemlje.

"Možete jednom narodu da uzmete sve, ali ne možete znanje zahvaljujući kome će, ako ima volje, vrlo brzo da napreduje", rekao je Hajdin, ističući da je Nemačka dobar primer za to.

Bolonjska deklaracija, dodao je, traži fundamntalnu transformaciju u univerzitetskom obrazovanju. Da bi Univerzitet pretvorili u prosvetnu i načnu ustanovu, ono što on treba da bude, potrebno je da postoji njegov kvalitet, a naši univerziteti su dosta nisko na toj rang listi, napomenuo je Hajdin.

To znači da ne treba da upisujemo 500 studenata po fakultetu, jer je za univerzitetsku nastavu evropsakoga ranga od tolikog broja sposobno 100-120 studenata koje treba podržati i stvarati univerzitetsku elitu koja će da vuče napred, smatra on.

Hajdin rešenje vidi u podeli Univerziteta na dva dela, na visoko rangirane stručne škole, iz kojih će izlaziti stručni ljudi, za društvo vrlo korisni i važni, dok će drugi deo biti univerzitet u pravom smislu te reči koji će biti baziran na nauci.

Zato je, kako je dodao, potrebno da univerzitetski profesori budu naučni radnici, da imaju kvalifikacije za to, odnosno da imaju objavljene naučne radove.

"Sada imate fakultete na kojima od oko 100 profesora samo njih nekoliko imaju licencu da mogu da daju doktorate, odnosno da mogu da stvaraju naučne kadrove", ilustrovao je predsednik SANU.

Pitanje dobijanja kvalitetnih profesora, po njegovom mišljenju, nije teško rešiti jer bi za mesečnu platu od 2.000 evra dobili naučne radnike sa referencama iz inostranstva.

On, međutim, smatra da je to, kao i namera ministarstva nauke da vrati naše profesore koji uspešnu naučnu i univerzitetsku karijeru godinama grade u inostranstvu, u našoj situaciji teško ostvarivo u većem obimu.

Hajdin ukazuje na još jedan problem. Naša sredina nerado prima ljude sa strane, rekao je on, ilustrujući tu tvrdnju čak i slučajem našeg velikog naučnika svetskog glasa Milutina Milankovića.

Po dolasku u Beograd iz Beča, gde je već bio priznato ime u svetu građevinskih nauka, Milanković nije bio primljen na Tehnički fakultet. Na sreću, ljudi iz oblasti prirodnih nauka, među kojima i Mihajlo Petrović Alas, pozvali su ga na svoj fakultet, podsetio je on.

Osvrćući se na odliv naših stručnjaka i ljudi od nauke, Hajdin smatra da bi, ako bi se vodila veća briga o školovanju i naučnom usavršavanju, ovde ostalo dovoljno ljudi.

On napominje da se niko lako ne odlučuje da napusti svoju porodicu, grad, kuću, sve ono što ovde ima. Da bi ih čvršće vezali za ovo tlo treba im omogućiti osnovne uslove za život i rad kakvi su stan i plata od koje može pristojno da se živi.

Ljudi koji se bave naukom nemaju neke specijalne prohteve, "ne traže oni ovde pare koje bi mogli da dobiju u inostranstvu", dodao je predsednik SANU.

Hajdin, u svetu priznat konstruktor mostova, koji je predsednik ekspertskog tima za izgradnju mosta preko Ade, kaže da, zahvaljujući ozbiljnom prilazu tom projektu, radovi dobro napreduju.

"Posao ide po planu i skoro je sasvim sigurno da će sam most, ne računajući posao na prilaznim putevima, do kraja iduće godine biti sasvim spojen", rekao je Hajdin.

Nastavak na Studio B...

Blic: Ogledalo dometa naše nauke