Izvor: Radio Slobodna Evropa, 21.Apr.2016, 12:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

zejneli

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) kojeg je Kosovo potpisalo sa EU, doveo je rukovodioce kosovskih institucija i opoziciju za istim stolom, sa kog je poručeno da je od ključnog značaja angažovanje celog političkog spektra i društva za integraciju Kosova u EU. Iz opozicije su medjutim poručili da se na ovu temu vode samo “prazne priče“. Ovaj sporazum je stupio na snagu 1. aprila.

Okrugli sto na temu „Kako pretvoriti SSP u proces suštinskih reformi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << u Republici Kosovo“ organizovala je Grupa za pravne i političke studije, kao i Prištinski institut za političke studije.

Samuel Žbogar, predstavnik EU na Kosovu, je u svom uvodnom govoru pozravio to što su se predstavnici svih partija odazvali događaju o SSP koji potvrđuje evropsku perspektivu Kosova, pozivajući ceo politički spektar na saradnju na tom putu. On je naveo da evropska budućnost Kosova počinje upravo ovim sporazumom.

Kako je dodao, SSP će zemlji doneti bolju poziciju na međunarodnom tržištu, omogućivši Kosovu da izvozi robu. Takođe će privući nove investitore u zemlji, omogućiti nova radna mesta, ojačati borbu protiv korupcije i vladavinu zakona. On je naglasio da što više Kosovo sprovede ovaj sporazum to će biti bliže standardima članica EU.

 „Sporazum je svedočenje da članice EU i EU brinu i da nema sumnje u našu posvećenost Kosovu i napretku zemlje. Želimo da se kosovska demokratija i vladavina zakona ojačaju sa funkcionalnom skupštinom, sa nula tolerancije za korupciju, i ravnopravnim tretiranjem svih“, kazao je Žbogar.

„Implementacija SSP-a zahteva podršku celog političkog spektra ali i civilnog društva, kao i ostalih aktera koji igraju ulogu u monitorovanju ovog procesa“, zaključio je Žbogar.

Premijer Kosova, Isa Mustafa, kazao je da je SSP najvažniji potpisani dokument od proglašenja nezavisnosti Kosova, a koji pruža velike mogućnosti zemlji.

 „Ali sporazum podrazumeva angažovanje celog političkog spektra na Kosovu, parlamenta, vlade, pravosudnih organa, političkih partija, civilnog društva i dr. Za realizaciju SSP-a potrebna je zajednička energija jer je EU zajednički cilj svih“, kazao je Mustafa.

On je podsetio da je Vlada krajem prošle godine usvojila nacionalni program za sprovođenje SSP-a, kao glavni strateški dokument za sprovođenje evropske agende Kosova.

Premijer Mustafa je naglasio da je posvećenost Vlade Kosova veoma velika za implementaciju ovog sporazuma, te je pozvao na jedinstvo jer, kako je rekao, na taj način se može više postići.

S druge strane, predsednik opozicionog pokreta Samoopredeljenje i poslanik Skupštine, Visar Imeri, kritikovao je politički diskurs na Kosovu a u vezi kosovskog puta prema EU, te naglasio da Kosovo nema evropsku perspektivu sve dok pet članice EU ne priznaju Kosovo. Dodao je kako je taj put Kosova usko vezan i sa sprovođenjem briselskih sporazuma sa Srbijom, što znači da EU Kosovo tretira kao entitet, a ne kao suverenu državu.

“Nekoliko puta smo od predstavnika ove i prošle vlade čuli da EU nema alternativu i da će EU biti naš spas. Znači, članstvom Kosova u EU, svi će naši problem, korupcija, javna administracija, ekonomski razvoj, i dr. biti rešeni. U tom pravcu, EU više poprima karakter, recimo, jednog raja, nego političke realnost koja je pred nama i o kojoj trebamo da razgovaramo jer se u nju trebamo integrisati. Znači, raj nam je obećan nakon učlanjenja u EU što istovremeno suspenduje naše obaveze naspram unapređenja kvaliteta života u našoj republici”, kazao je Imeri.

On je dodao da ovakav, nekritičan pristup rukovodioca i “prazne priče”, više štete tom procesu, nego što pomaže.

“Kosovo nema evropsku perspektivu sve dok pet članice EU ne priznaju Kosova”, kazao je Viseri, pritom podsećajući da je SSP sa Kosovom drugačiji od onih ostalih koje su potpisale zemlje regiona.

On je kritikovao činjenicu da se u SSP-u evropski put Kosova uslovljava sa sprovođenjem briselskih sporazuma sa Srbijom, što znači da će Kosovo postati deo EU samo onda kada pokaže spremnost da će sprovesti sve sporazume. To govori da se Kosovo ne tretira kao suverena država, kazao je on.

Ardian Đini, prvi podpredsednik opozicione Alijanse za budućnost Kosova, kazao je da je glavni problem na Kosovu to što je izgubljeno povrenje između političkih partija, među institucijama, i izgubljeno je poverenje građana u institucije, te dodao da je prioritet izgradnja tog poverenja.

„Proces evropske integracije nije dovoljan da Kosovo izvadi iz političke krize, naročito kada se radi o ovakvoj brzini procesa. Za Alijansu, integracija je od izuzetnog značaja i ta nada za integraciju se nikada ne treba izgubiti. Međutim, u određenim trenucima ovaj proces pretvara se u konflikt. Kosovo, ili se mora što pre razviti kako bi brže postali deo EU, ili se treba pronaći put brže integracije, kao što je bio slučaj za pojedine zemlje. U ovoj fazi, ništa se ne dešava“, kazao je on.

Predsednik Skupštine Kosova, Kadri Veselji, ovom prilikom je naglasio da je Kosovu potreban unutrašnji dijalog od kojeg zavise mnoga pitanaj unutar zemlje.

„Naša evropska agenda je nacionalni prioritet za koji postoji koncenzus, bez obzira da li smo pozicija ili opozicija. Visoko ocenjujemo svu podršku koju smo do sad dobili od naših partnera. Istovremeno, ne možemo a da od pet država EU ne zatražimo da nas priznaju i na tome ćemo do kraja insistiramo“, kazao je Veselji.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja okvir odnosa Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, u ovom slučaju Kosova, za sprovođenje procesa stabilizacije i pridruživanja.

SSP je prilagođen specifičnoj situaciji svake partnerske zemlje EU i, pored uspostavljanja slobodne trgovine između EU i u ovom slučaju Kosova, sporazumi takođe identifikuje zajedničke političke i ekonomske ciljeve i ohrabruje regionalnu saradnju. U kontekstu pristupanja EU, sporazum služi kao osnova za implementaciju procesa pristupanja.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija,   Evropska Unija

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...

NoviMagazin.rs: Mustafa: SSP jedan od najvažnijih dokumenata nakon proglašavanja nezavisnosti