Izvor: MC Bor, 17.Okt.2014, 15:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto RTB Bor na gradilištu Nove topionice nagrađuje tuđe radnike? I još o ponečemu sarkastičnom!
Bor, 17. oktobar 2014.
Kada je, pre četiri godine, zvanično započeta gradnja Nove topionice u RTB Bor, pod diregentskom palicom URS-a, Mlađana Dinkića i Blagoja Spaskovskog, javnost je, s prodornim usklikom radosti, obaveštena da će SNC Lavalin, topionicu vrednu 175 miliona evra završiti >> Pročitaj celu vest na sajtu MC Bor << za najviše 36 meseci, po tehnologiji finske kompanije Ototek i da će graditelji ceo projekat izvesti po sistemu „ključ u ruke“. To što se kasni godinu dana, i nije novost, i što će biti još zaostataka u konačnom okončanju celog posla, nikome, po običaju, neće biti ništa, jedino će država morati da doplaćuje nerad, promašaje, neodgovornosti. Kanadjane i Fince, baš ih briga, snalaza se, a RTB, sticajem raznih okolnosti, već je postao podizvođač radova kakav se samo poželeti može. Neverovatno. Zadati datum, 23. septembar je i ispolitizovan, i sebi nametnut da se više nema kud. I, eto, tako se dolazi do čudnih poslovnih poteza – naravno, kao i bezbroj puta ranije – na štetu RTB-a. Kombinat bakra počeo je da nagrađuje najbolje pojedince ( kakav li je kriterijum?), radnike preduzeća koja nemaju veze sa RTB-om, oni imaju ugovorne obaveze, ali to to što rade naplaćuju i kapom i šakom. RTB se sam, ničim gonjen, javio da ih nagrađuje i podstiče za posao koji oni, ako ne urade po ugovoru, moraju, kao što je svuda u svetu, da plaćaju penale. Otišlo se i nekoliko koraka dalje. RTB dovodi i svoje penzionere i, kao i nagrađene tuđe radnike, plaća ih iz svoje kase. Na primer: penzionisani, bivši direktor FOD-a i rukovodilac u privatnoj Fabrici lak-žice u Boru, Mirko Grčić, i ne samo on, prima dobru penziju a radi na gradilištu Nove topionice. Malo penzijica, malo platica iz rođačkog RTB-a, milina božja. Što je još lagodnije, nije to radnička zarada, čovek se latio direktorskih obaveza. Bez njega, i njemu slilčnih, u Boru se nije moglo, niti se danas može. A država uvodi štednju i restrikcije… Kome?
Iz sindikata RTB-a ne mogu da veruju da je jučerašnja dnevna štampa objavila ko je sve zaintreresovan za kupovinu RTB-a, a da oni, kako je već proklamovano, nemaju ni o čemu pojma. Ni u poslovodstvima niko ne zna o čemu je reč, a radnička klasa je u prvom planu najnovije privatizacije. U RTB-u se godinama tako radi i privređuje. U međuvremenu, generalni direktor RTB-a, kažu sindiklaci, šeta se po Poljskoj i Engleskoj, pa ne mogu ni od njega, koji je najbolje obavešten, da saznaju ko će im biti bar potencijalni novi gazda. Evo, mi ćemo, čisto novinarski, prezentovati naša saznanja i pretpostavke, pa ko veruje neka veruje, ko ne – neka čeka Spaskovskog sa puta ili – neka se obrati Beogradu. Ovako: ako se prisetite letošnjih gostiju i ekslkuzivnih intervjua sa Drakulićem i „kraljem bakra“ Milanom Popovićem, bilo je i tajkunskih stranaca, biće lakše doći do bitnih zaključaka. Obojica imaju veze u Rusiji, Popović je još jače vezan za tu prijateljsku i bratsku zemlju i, moguće je, da će pokušati da se sa njima udruži. RTB-u će za koji mesec, ukoliko Nova topionica uopšte proradi, biti preko popterebno „nahraniti“ topioničke pogone sirovinama kojih, ni izbliza, nema, niti će ih u dogledno vreme sakupiti u borskim rudnicima bakra. Rudnicima koji su izraubovani i ostavljeni da čekaju nova ulaganja i otkrivanja novih rudnih ležišta, što se, pre pet, šest godinua nije ni planiralo, niti na tome ozbiljnije radilo. Javnost je obmanjivana odličnim radnim i poslovnim uspesima, a naplata za te „uspehe“ brzo stiže. Ukolio se Popović, u saradnji sa Spaskovksim, udruži i krene u „osvajanje“ ruskih koncentrata, njima dvojici biće – zašto da ne – najbolje. Nešto će ostati ostalim posrednicima, malo RTB i državi, i gde smo bili, šta smo radili, i gde nam je kraj, to ni Dinkićevi, još važeći eksperti, ne znaju. Ne zna, pouzdano, ni Ministarstvo energetike i rudarstva, jer da je upućenije ono bi odavno reagovalo na upozorenja iz Bora da se ide u suprotniom smeru i mimo interesa Srbije. Ako se desi i druga, treća opcija u slučaju RTB Bor – nećemo se ni približno radovati kako je sve vreme restruktuiranja ( cela jedna decenija) gromoglasno najavljivano.
A, sad, drugovi i gospodo iz sindikata (Rudarski sindikat se sve manje čuje, šteta je to golema?), nemojte se sekirati za svoju i sudbinu RTB-a, sve je u rukama vašeg menadžmenta kojeg ste, čast izuzecima, godinama držali kao malo vode na dlanu. A vala i oni su vas mazili i pazili, tako da je došlo doba da se i gorčiji ukus – isproba. Da li će recimo Dragan Aleksić Gara, Bog će znati otkada je na čelu glavnog sinidkata, JOŠ JEDANPUT smoći snage i uma da do neba ishvali direktore „koji daju dobre plate, i dok je tako ja ću biti uz njih“. Zamislimo, sindiklanog vođu koji se ne oglašava ni povodom prodaje firme sa 5.000 zaposlenih, niti se – sem primanja plate i korišćenja nemalih privilegija – javlja povovom bilo čega. Jeste da mu generalni direktor nije tu, ali imaju mobilne koji se ne prisluškuju. On, Gara, jedan je od mnogih i zato neka ga bar do – penzije, zaslužio je. E, Garo, Garo, kako li ćeš reagovati kad ti novi gazda izmakne fotelju i pošalje te, kako to privatni preduzetnici umeju, na kopove i u rudarske „jame“ koje život znače? Ukoliko pre toga, iz izvora ove napaćene i strašno korumpirane države, ne stigne i otpremnina, i plata, i velika penzija…? Svaka čast svakoma, ali nema nama sreće sa vama ( spokojnim i pretplaćenim navodnim rudarskim i radničkim dušebrižnicima i prodavaocima magle i čuvenog borskog dima)!
Pogledaj vesti o: Nova godina, Mlađan Dinkić
.jpg)
