Izvor: Kolektiv.co.rs, 01.Avg.2015, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po julskim žegama RBB uklonio najviše raskrivke od početka godine
Otkopali milion i po tona jalovine Jul je treći ovogodišni mesec u kome Rudnici bakra Bor – prema rečima Vidoja Adamovića – premašuju milionsku tonažu na jalovini, a i na rudi, gde se inače standardno drže plana: jula su dali 1,1 milion tona. – Sa flotacijskim iskorišćenjem metala iz rude od 82 odsto, topionici isporučeno blizu 2.500 tona bakra u koncentratu. – Na severoistoku kriveljskog kopa počelo raskrivanje novih 50 miliona tona rude. – “Cerovo” i flotacije stabilne, isporuke kreča iz Zagrađa takođe RBB. – Ovogodišnji Dan rudara borski rudnici bakra dočekuju u znaku proizvodnog rasta. Sve su veće isporuke bakra u koncentratu i brže se napreduje u raskrivanju kriveljskog kopa koji nosi basensku proizvodnju bakra. – Tokom jula uklonjeno je, na nivou RBB-a, milion i po tona jalovine, što je 70 odsto plana, ali najviše od početka godine – kaže Vidoje Adamović, tehnički direktor RBB-a. – Godinu smo, inače, počeli sa 1,13 miliona tona (u januaru), aprila smo dali 1,2 a juna 1,04 miliona tona raskrivke. Na rudi se standardno držimo plana i jul je treći ovogodišnji mesec u kome smo otkopali preko milion i sto hiljada tona (u Krivelju, na Cerovu i u Jami) prosečnog sadržaja bakra 0,28 odsto. Sa iskorišćenjem metala iz rude od 82 procenta, iz naših flotacija prošlog meseca izašlo je blizu 2.500 tona bakra u koncentratu. Najveći deo julskog učinka RBB-a u raskrivanju odnosi se na površinski kop “Veliki Krivelj” gde je uklonjeno oko 1,4 miliona tona jalovine (takođe 70 odsto plana), dok je otkopano oko 900.000 tona rude, koliko je i planirano za upravo završeni mesec. To je postignuto na temperaturama koje su dobar deo meseca bile preko 37 stepeni. Međutim, zahvaljujući klimatizovanim mašinama, stalnom polivanju puteva, dostavljanju hladne mineralne vode ljudima koji rade na otvorenom, stvarani su uslovi za neprekidan rad, a i zaštitu okoline od prašine. – Jednog dana smo imali peh sa cisternom, a time i problem sa prašinom – kaže Adamović – ali to smo brzo rešili. Sada radimo sa dve cisterne (jedna je uvek u rezervi) tako da smo eliminisali problem zaprašenosti kopa i ugrožavanja obližnjeg sela Krivelj. –Kontinuitet otkopa rude kako za ovu, tako i sledeću godinu obezbeđen je – dodaje Adamović. – Od prvog jula jedan bager startovao je na novoj lokaciji, na severoistoku kopa, i počeo uklanjanje jalovine sa etaže 530. kako bi se dogodine u ovo vreme tamo stiglo do novih količina rude. To su konture treće faze eksploatacije ovog ležišta koja zahvata prostor od severoistoka, pa polukružno (severozapadno), prema selu i Kriveljskoj reci. Ta treća faza podrazumeva otkop preko 60 miliona tona jalovine da bi se otvorilo više od 50 miliona tona rude. Do prvih količina stići ćemo za godinu dana nakon uklanjanja 13 miliona tona jalovine. Pomenuti bager će od avgusta tamo tovariti blizu milion tona, što je njegov planirani mesečni učinak, dok je jula na toj lokaciji (bez bušenja i miniranja) utovario oko 700.000 tona jalovine iz površinskih slojeva sa dosta rastinja zbog koga se radilo obazrivije da ne bi došlo do oštećenja mašina. Sa tih gornjih etaža kriveljskog kopa jalovina se prevozi na obližnje istočno jalovište (700 m), ali će se, silaskom na niže stvoriti uslovi za prevoz prema transportnom sistemu (a njime u stari borski kop) čime se smanjuju troškovi transporta. – Otkop rude narednih meseci biće stabilan, a sa njim i količine bakra koje će stizati sa kriveljskog kopa – naglašava tehnički direktor RBB-a. – Modernizacijom i automatizacijom kriveljske flotacije (gde su u toku poslednje kalibracije uređaja) stvorili smo uslove da i iskorišćenje metala iz rude, koje je sada 82 odsto, pomeramo ka 85 i više, a tome ide na ruku i silazak u bogatiju rudu nižih etaža. Kriveljski rudnik je jula dao blizu 1.900 tona bakra u koncentratu, što je veoma dobro. Radi produženja veka kriveljskog jalovišta intenzivno se ispituje (bušotinama) geomehanika tla za „nulto“ polje koje bi se formiralo ispred sadašnje prve brane, uzvodno uz Kriveljsku reku. U vezi sa ovim poslom, ali i potragama za novim ležištima bakra, Adamović navodi dobre rezultate pogona Istražnih radova koji je, radeći sa četiri bušilice, tokom jula izbušio oko 3.700 metara, a plan je bio 3.100. Priprema se i ojačanje kolektora ispod jalovišta. Izvlače se stare i dopremaju nove remenate da bi ovih dana počela njihova ugradnja. “Cerovo” je jula, takođe, ostvarilo dobre rezultate. Uklonjeno je oko 100.000 tona jalovine (tamo je sada nema mnogo) i otkopano oko 180.000 tona rude. To je 80-ak procenata plana (od 220.000 tona) do koga se teško stiže jer je reč o silifikovanoj rudi koja se teško drobi. Ali, ona se dobro flotira (iskorišćenja idu i do 84 odsto), pa je ovaj rudnik jula dao oko 400 tona bakra u koncentratu, što je, po Adamoviću, realan domet koji mu obezbeđuje pozitivan poslovni bilans. Jama je jul završila sa oko 200 tona bakra u koncentratu, što je 65 odsto planiranih količina. – Umesto planiranih 50 hiljada tona rude, dala je 35 hiljada tona. Razuđenost rudnih tela i mala raspoloživost utovarne opreme čine svoje tako da se ovaj pogon trenutno ne može pohvaliti većom proizvodnjom – kaže Adamović. – Obnovljena borska flotacija uspešno prerađuje sve što stigne iz Jame, a i šljaku iz nove topionice. Nakon aktiviranja druge peći u Zagrađu proizvodnja kreča sada dobro ide – dnevno se isporučuje 130 do 140 tona, čime se zadovoljavaju potrebe borskih flotacija, a već se i Majdanpeku otprema do 40-ak tona dnevno. To, naravno, ima dobru finansijsku stranu za RTB jer se kreč više ne kupuje, a kako je u toku rekonstrukcija i treće peći (pristiže opeka, uskoro počinje zidanje) možda će biti prostora i za program hidratisanog kreča, pošto će flotacije biti namirene.
.jpg)
