Izvor: MC Bor, 22.Apr.2014, 11:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kinezi žele da investiraju u srpsko rudarstvo, posebno rudnike bakra
Bor, Beograd, Peking, 22. april
Izvor: Blic, Tanjug
Predstavnici rudarsko-geološkog biroa Shandong kineskog Instituta za rudarstvo i geološka ispitivanja i grupa privrednika iz te zemlje izrazili su interesovanje da investiraju u srpske rudnike bakra, olova, cinka, zlata i litijujuma.
Oni su prilikom posete Privrednoj komori Beograda izrazili želju i da se uključe u istraživanja ruda u Srbiji, objavljeno je na sajtu komore beogradskih privrednika.
Kineski investitori su, nakon trogodišnjeg istraživanja tržišta, prošle godine u Beogradu registrovali kompaniju BETEC Risorsiz (Resources), koja predstavlja zajedničku investiciju kineskih državnih kompanija i privatnih investitora.
Na inicijativu kompanije BETEC, krajem prošle godine potpisan je protokol o saradnji između Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije i NR Kine, čime je stvorena platforma za dalju saradnju u oblasti rudarsko-geoloških istraživanja i investiranja u dalju eksploataciju rudnika.
Predsednik BETEC-a, Luo Zhuangvei, izjavio je da je to najaktivnija kompanija iz ove oblasti u regionu, a zainteresovani su za saradnju sa domaćim partnerima, za istraživanje rudnika, kao i za dalje investicije u domenu eksploatacije rudnog bogatstva u regionu.
Inženjeri koji rade u BETEC kompaniji imaju više od 30 godina iskustva u ovom poslu na kineskom tržištu, kao i širom sveta, posebno na teritoriji Mjanmara, u Africi i Maleziji.
Kina kupuje rudnike kao na rasprodaji
Odluka kineske državne firme da kupi rudnik bakra u Peruu pokazuje da je privreda ove zemlje i dalje gladna za svetskim sirovinama. Kineske državne kompanije su od 1995. u rudarske poslove uložile više od 163 milijarde evra.
Kineski konzorcijum na čijem čelu je MMG podružnicom državne firme za trgovinu metalima “Minmetals” za rudnik Las Bambas rudarskom gigantu “Glenkoru” isplatio je u kešu 4,22 milijarde evra.
Prema pisanju “Dejli telegrafa”, potez je već dugo očekivan. Naime, „Glenkor“ je praktično bio primoran da proda jedan od svojih najvećih rudnika Kinezima kako bi osigurao da vlasti u Pekingu odobre njegovo više od 25 milijardi evra vredno preuzimanje druge velike rudarske kompanije „Ekstrata“, zbog straha od stvaranja monopola. Ipak, ova transakcija uvešće „Minmetals“ u klub vodećih svetskih proizvođača bakra.
- Ovo za Kinu nije od kratkoročne važnosti. Teško je naći rudnik tako dobrog kvaliteta, to je baš retka prilika – kaže za “Volstrit džornal” Frenk Tang, analitičar metala u investicionoj banci “Nort skver blu ouk”.
“Minmetals” je kompanija koju kineska vlada često angažuje u strateškim kupovinama metala u inostranstvu. Ona je 2008, dok je Kina tek počinjala ovaj tip investiranja, preuzela rudnik gvožđa u zapadnoafričkoj državi Mauritaniji, a naredne godine “Minmetals” je platio milijardu evra za autralijskog proizvođača cinka “OZ minerals”.
Afrika je u poslednje vreme jedna od glavnih meta kineskih investicija u sirovine, pa je tako “Tijanđin minerals” prošle godine za 16,5 odsto vlasništva u rudniku gvožđa u Sijera Leoneu platio 650 miliona evra.
50 milijardi evra je Kina prošle godine potrošila na sirovine u inostranstvu, od čega je više od polovine otišlo na naftu i gas
Kineski gigant za proizvodnju zlata “Ziđin grup” iz Fuđijana dobio je prošle godine dozvolu za preuzimanje “Norton gold fildsa”, najveće australijske kompanije koja se bavi kopanjem zlata. “Ziđin grup” planira da u narednih nekoliko godina potroši 3,6 milijardi evra na investicije u inostranstvu.
Prema podacima “Dealodžika”, informacione platforme koju koriste investicione banke, kineske državne kompanije su od 1995. u inostranstvu na razne rudarske poslove potrošile više od 163 milijarde evra.
Kina je zbog ogromnih deviznih rezervi, koje iznose 2.859 milijardi dolara, podigla limit za investiranje u sirovine u inostranstvu na milijardu dolara bez dozvole vlasti. Do sada su firme za svako trošenje preko 300 miliona dolara morale da pitanju centralne vlasti u Pekingu.
Kineska privreda je u prvom kvartalu ove godine zabeležila rast od 7,4 odsto, koji je veći od očekivanog. Odluka rukovodstva sa poslednjeg kongresa Komunističke partije da se razvoj zemlje sve više bazira na domaćoj potrošnji mogla bi da utiče na smanjenje uvoza sirovina, iako poslednja akvizicija u Južnoj Americi ne govori u prilog tome.
Podeli/Sačuvaj
.jpg)
