Izvor: Politika, 21.Sep.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Održana komemoracija direktoru Beo zoo vrta Vuku Bojoviću
Komemoracija povodom smrti Vukosava Vuka Bojovića, direktora „Beo zoo vrta”, koji je preminuo u sredu u 74. godini, održana je juče u ovoj ustanovi.
U ime zaposlenih „Beo zoo vrta” članovima Bojovićeve porodice i drugim okupljenima obratila se Nađa Radović koja je govorila o detinjstvu, obrazovanju, karijeri i brojnim interesovanjima Vuka Bojovića. Posle podsećanja na biografiju, svoja sećanja o Bojovićevom životu i njegovoj posvećenosti prestoničkom životinjskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << carstvu izneli su i njegovi prijatelji i saradnici.
– Vuk Bojović je svoje mesto u krugu rođenih za velika dela potvrdio i kao slobodni umetnik i kao profesor i direktor Više trgovačke škole, ali najviše i najjače kao zadužbinar, rukovodilac, preporoditelj i graditelj Beogradskog zoološkog vrta. Kada je došao u vrt mnogi su mu dobronamerno savetovali da se okrene i pobegne glavom bez obzira iz ruinirane institucije. Ali, on je okupio neveliki tim entuzijasta i za 28 godina je napravio i u nasledstvo nam ostavio velelepnu, uglednu kulturno-obrazovnu instituciju i nezaobilaznu turističku atrakciju po evropskim standardima – istakao je pesnik Branko Stevanović.
Jovan Antonijević, dugogodišnji prijatelj, Bojovića je nazvao velikim detetom koje se uporedo igralo i radilo.
– Ali, rezultati tvoga rada nisu bili igra, o čemu svedoči i ovaj vrt. U svakom njegom santimetru su tvoj trag, tvoja ideja i tvoj otisak. Mnogi su se često trudili da to uprljaju i ospore, ali to je bilo uzalud jer s činjenicama nikad nije bilo polemike, a ovaj vrt je činjenica. Često sam bio prisutan kada su ti majke s decom ili bake s unucima zahvaljivale što si ovako sredio vrt u kome oni uživaju.
Može li čovek da doživi nešto lepše od toga – zapitao se Antonijević, obraćajući se kroz suze.
Jelisaveta Maca Bjelić, jedan od Bojovićevih saradnika, okupljenima je opisala kako je izgledao rad s njim.
– U lice je teške stvari govorio, a iza leđa hvalio. Njegov gnev, od koga smo svi strepeli, bio je često prerušeni blagoslov jer je iz ljudi izvlačio ono najbolje što mogu da daju. Ali, direktor „Vrta dobre nade” je bio žrtva sitnih duša. Prihvatio je da bude domaćin ove kuće kada to niko ni za koju cenu nije hteo, a kada je napravio ono što je želeo, mnogi su hteli da on iz te kuće ode po svaku cenu. Odbijao je pozive velikih svetskih vrtova. Ostao je u ovoj kući, u svom legatu u kome se svakodnevno brinuo o 2.000 „čeljadi” – kazala je Bjelićeva.
O ulozi Vuka Bojovića u obnovi vrta govorio je i pisac Dušan Kovačević.
– Pre 30 godina Beogradski zoološki vrt je bio tužno i žalosno mesto. Oličenje nemara i nebrige. Kada padne kiša, ovim krajem nije se moglo proći bez maramice na licu. Svojim ulaskom u ovaj prostor Vuk je počeo da vaja svoje najlepše i najveće kalemegdansko delo – „Vrt dobre nade”. Za 28 godina života i rada u vrtu koji mu je bio i kuća i posao, a ponajviše ljubav, napravio je mesto beogradskog ponosa, vrt koji je po ocenama stručnjaka iz sveta proglašen za jedan od najlepših gradskih vrtova. Imao još stotinu planova o kojima je pričao. Da napravi oazu za ptice, zebre, jelene na Velikom ratnom ostrvu. Ali, to je kod nas prećutano da se ne bi slavilo ime Vuka Bojovića – kazao je Kovačević s kojim se saglasio i ginekolog Dušan Stanojević, još jedan Bojovićev prijatelj.
Komemoracija, kojoj su osim članova porodice, prijatelja i saradnika prisustvovali i političari i javne ličnosti, završena je intoniranjem himne „Beo zoo vrta”.
Vuk Bojović biće sahranjen danas u 15.30 časova na Novom groblju.
D. Aleksić
objavljeno: 22.09.2014.
.jpg)
