Izvor: B92, 03.Nov.2010, 00:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lansiranje šatla ponovo odloženo
Operativni tim NASA Spejs šatl programa je danas odlučio da ponovo odloži lansiranje šatla Discovery na svoj polsednji let, za najmanje jedan dan, zbog tehničkih razloga. Ovo je drugo odlaganje od planiranog termina. Za sada je planirano da šatl poleti u sredu 03. novembra.
Piše: Nikola Božić
Prilikom završnih kontrola stanja letelice, na dan prvog termina 1. novembra, ustanovljeni su problemi s ispuštanjem pare i tečnosti na desnom orbitalnom manevarskom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << motoru rakete. Inženjeri pokušavaju rešiti ovaj problem na samoj lansirnoj rampi i zasada su šanse 80% da će do lansiranja doći narednih dana. Pozicija OMS motora je veoma nezgodna za tehničare s obzirom na vertikalni položaj letelice na rampi. Ukoliko ne uspeju rešiti problem na licu mesta raketa se mora vratiti u veliki hangar, i to bi značilo odlaganje misije možda i za 2011. godinu.
U NASA su optimisti. Direktor predlansirne procedure Jeff Spaulding izjavio je kako se ovakav tip popravki tokom trideset godina operativne upotrebe letelice uspešno izveo u nekoliko navrata i da nema prevelikog razloga za zabrinutost. „Smatram da je popravka moguća na samoj lansirnoj rampi, no to zahteva određeno vrijeme" kaže Spaulding. Ostale predlansirne aktivnosti normalno se nastavljaju prema uobičajnoj proceduri.
Predstojeće putovanje do Međunarodne svemirske stanice biće poslednji let šatla Discovery u svemir, budući da je NASA već ranije objavila da će "penzionisati” kompletnu flotu tih svemirskih letelica. Discovery će na svoj poslednji let poneti "trajni višenanemenski modul” (Permanent Multipurpose Module, PMM) u kome se nalaze namirnice i rezervni delovi. Modul će biti pričvršćen sa spoljne strane Svemirske stanice i ostati na tom mestu i kada se Discovery vrati na Zemlju.
Zanimljivo je, međutim, da će se ovoga puta u Discoveryju, osim ljudske posade, nalaziti i jedan neobičan putnik - humanoidni robot Robonaut 2 (R2), koji će ostati na stanici i biti stalni član njene posade.
Radi se o robotu teškom oko 135 kilograma, koga su zajednički razvili NASA i kompanija General Motors. Izgled budućeg "astronauta” karakterišu neka vrsta šlema na njegovoj glavi i ruke koje izlaze iz solidno razvijenog torza. Iako ima i noge, R2 će se kretati uz pomoć točkova, dok su ruke robota dizajnirane tako da mogu da koriste alate koji se već nalaze na stanici i koje su dosada koristili astronauti.
Na početku svog boravka u svemiru, R2 će se na svemirskoj stanici kretati u striktno definisanom i ograničenom prostoru. Međutim, inženjeri iz General Motorsa veruju da će se on brzo adaptirati, što će mu omogućiti da kasnije radi na celoj stanici, pa čak i da pomaže astronautima kad budu radili u otvorenom svemiru van Međunarodne svemirske stanice.
Američka svemirska agencija NASA ima bogato iskustvo sa upotrebom robota u istraživanju svemira, a R2 u tom nizu robotizovanih mašina ili vozila predstavlja najnovije dostignuće. Primera radi, robotsko vozilo-laboratorija Phoenix Mars Lander, koje se od 2007. godine nalazi na Crvenoj planeti, ima robotizovanu „ruku" koja služi za istraživanje okoline i uzimanje uzoraka zemljišta i vode.
Space šatl Discovery
Discovery je treći operativni šatl iz NASA flote ovih letelica, ako se ne računa Enterprise koji je služio samo za testiranje. Sada je Diskaveri i najstariji šatl jer su Challenger i Columbia uništeni u tragičnim okolnostima.
Ime je dobio po dva slavna pomorska broda. Jedan je bio u pratnji Džejmsa Kuka na njegovom poslednjem istraživačkom pohodu, a drugi je bio brod Henrija Hadsona, engleskog istraživača koji je od 1610. do 1611. tim brodom istraživao pomorske prolaze krajnjeg severa planete. Takođe, njegovo ime se vezuje i za svemirski brod iz filma „2001: Odiseja u svemiru".
Diskaveri je svoj prvi let imao 30. avgusta 1984. godine i od tada je leteo više od 30 puta u svemir. Imao je do sada više slavnih misija. Upravo je Diskaveri u orbitu oko Zemlje odneo Svemirski teleskop Habl. Takođe dva puta je korišćen i za servisiranje slavnog teleskopa. Diskaveri je u svemir odneo i Džona Glena kada je ovaj imao 77 godina (29. oktobar 1998).
Do sada je Diskaveri proveo više od 240 dana u svemiru, kompletirao je oko 4000 orbita oko planete i prevalio preko 155000 km.
Pratite na stranicama rubrike Nauka na B92 portalu nastavak ove misije sutra ili narednih dana.
Lansiranje šatla ponovo odloženo
Izvor: Šumadija Press, 03.Nov.2010
Operativni tim NASA Spejs šatl programa je danas odlučio da ponovo odloži lansiranje šatla Discovery na svoj polsednji let, za najmanje jedan dan, zbog tehničkih razloga.
