Izvor: Lepota i zdravlje, 20.Feb.2017, 18:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta ako se naviknem na samoću?
Piše: Tamara Bogunović, novinar magazina “Lepota i Zdravlje” Već neko vreme mi se ova tema smuca po glavi i pronalazi hiljadu i jedan izgovor da ipak ne ispliva na površinu i ne dobije oblik svarne, izgovorene reči, jer sve što kažemo i mislimo, a što mislimo toga se i bojimo ili se tome nadamo. Ovu drugo, nije sigurno! Već dugo želim da napišem tekst na ovu temu, i nije vreme problem, a ni samoća kao takva, koliko mi je problem da se pomirim sa tim da bi ovo zaista mogla biti istina. >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << Foto: Pixabay Živim sama već skoro puno deceniju i ne progoni me manični strah da će me pojesti devet mačaka, a njih četiri psa, koliko me brine hoću li se sutra snaći u zajednici. Nedavno sam saznala da postoji mogućnost da se na neko vreme u moj stan useli moja mama, što naravno ne bi bio toliki problem da nisam shvatila da će na taj način moja samostalnost i sloboda biti ugroženi. Naravno, rada sam da pomognem, ne bi mi bio prvi put, prijatelji iz unutrašnjosti i inostranstva su uvek bili rado viđeni gosti. Nikada mi nije bio problem da im ustupim par kvadrata, ali samo zato što sam znala da će to biti na svega dva, tri, pet dana. Najviše nedelju ili dve. Međutim, problem nastaje kada pomislim da bi neko mogao da se doseli u moj stan na nekoliko godina. Hvata me teskoba samo pri pomisli. Da li je to u redu? Zabezeknuta činjenicom da sam od izrazito društvene osobe, čija je kuća oduvek bila svratište za napuštene životinje, duše, prijatelje, svako ko donese osmeh i par sati finog razgovora prerasla u osobu koja se plaši da bi neko mogao da krade kiseonik u mojih nekoliko kvadrata. Zaboga, kada sam postala takva i zašto sam to tek sada osvestila? Pročitajte i… Odložite krunu, dame! Princ na belom konju neće doći… Kliknite na sledeću stranu…
Nastavak na Lepota i zdravlje...
.jpg)
