Ovim se zakonom uređuju svi uslovi, način i postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenja za oduzetu imovinu, koja je na teritoriji republike Srbije primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine, oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu, ili zadružnu svojinu tj vraćanje imovine.
Ovaj zakon se primenjuje i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta na teritoriji koja danas čini teritoriju republike Srbije. Donet je zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju kojim se konačno rešava otvoreno pitanje prava ljudi kojima je posle, drugog svetskog rata imovina oduzeta od strane države, a koji za nju nisu uopšte dobili naknadu, ili nisu dobili odgovarajuću naknadu.
Predložena rešenja utiču kako u finansijskom, tako i u moralnom smislu na lica koja imaju pravo na vraćanje imovine i obeštećenje. Obeštećenje će zavisno od vrednosti oduzete imovine, a u skladu sa ekonomsko finansijskom snagom, naše države moći da dostigne iznose koji omogućavaju i započinjanje kao i dalje razvijanje poslovnih aktivnosti, tako da indirektno podržavaju razvoj tržišne konkurencije. Posle drugog svetskog rata država je sprovela niz privredno političkih mera na osnovu kojih su stvari u privatnoj svojini, prešle u državnu odnosno u društvenu svojinu. Ovo prenošenje imovine iz privatne u državnu svojinu, imalo je više pravnih oblika a najznačajniji među njima su agrarna reforma, nacionalizacija i konfiskacija.
Pojedini zakoni kojima su uređene ove mere, predviđali su i isplatu naknade za oduzetu imovinu, ali propisana naknada uglavnom nije isplaćena.
Konfiskacija je bila uglavnom široko primenjena kazna oduzimanja imovine, bez naknade, koju su izricali sudovi, a nekad i upravni organi. Sprovođenjem ovih mera iz privatne u državnu svojinu prešlo je poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, građevinsko zemljište, kao i privredna preduzeća, stanovi i stambene zgrade.
Pitanje imovine oduzimane posle drugog svetskog rata sprovođenjem navedenih privredno političkih mera, za koju raniji vlasnici nisu dobili naknadu dobilo je dodatno na aktuelnosti otvaranjem procesa tranzicije i povratka na privredu zasnovanu na privatnoj inicijativi i tržišnoj konkurenciji. Ovo sve zahteva dodatno rešenje kako iz razloga poštovanja principa prema pravdi tako i poštovanje ljudskih prava, koji predstavljaju osnov svakog demokratskog društva, tako i zbog potrebe unapređivanja uslova za dalji razvoj privrede i preduzetništva.
Imajući u vidu da se ovde radi o rešavanju pitanja vezanog za oblast svojinsko pravnih odnosa i stvaranju obaveza za državu, ovo pitanje je nužno urediti zakonom. S obzirom na navedeno, na sednici vanrednog zasedanja u 2011. godini, narodna skupština republike Srbije je donela Zakon o vraćanju oduzete imovine, koji je predsednik republike Srbije ukazom proglasio 28.09.2011. godine a koji je objavljen u glasniku od septembra meseca.
Zakon je stupio na snagu 6. oktobra 2011. godine. Pravo na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje u skladu sa ovim zakonom imaju svi bivši vlasnici oduzete imovine, njihovi zakonski naslednici kao i pravni sledbenici, bez obzira da li su podneli prijavu u skladu sa zakonom o prijavljivanju oduzete imovine.
Prijave koje su podnete republičkoj direkciji za imovinu, na osnovu zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine direkcija u roku od tri meseca, od dana stupanja na snagu ovog zakona dostavlja podnosiocima prijava preporučenom poštom na adresu navedenu u prijavi.
Podzakonski akti za bliže uređenje nekih od zakona donosi se u roku od trideset dana, najkasnije do tri meseca, od dana stupanja na snagu. Skupština Srbije kad je donela zakon o vraćanju oduzete imovine obeštećeni vlasnici su se javili, u zakon su uključene i državne obveznice kao i nacionalizovana imovina kroz naturalnu restituciju.
U Srbiji se očekuje još uvek oko 150.000 zahteva za restituciju, a imovina će biti vraćena u naturalnom obliku gde god je to sve moguće, ili isplaćena u obveznicama države Srbije, kao i u novcu, za isplatu akontacije obeštećenja. Maksimalno obeštećenje po vlasniku je ograničeno na 500.000 evra, a ukupna vrednost obeštećenja bivših vlasnika biće oko 4 i po milijarde evra.
Restitucija – rešenje ili nova nepravda
Nacrt zakona o obeštećenju sadrži odredbe koje nisu međusobno u skladu i u suprotnosti su i sa pravnom naukom, kaže advokat Tihomir Konstantinović. Beogradski advokat Tihomir Konstantinović, koji je prvi u staroj Jugoslaviji 1988. godine podneo inicijativu za donošenje Zakona o denacionalizaciji, podneo je Ministarstvu finansija primedbe na nacrt Zakona o vraćanju oduzete imovine. Konstantinović ocenjuje da će vlasnici imovine koju je država nacionalizovala ponovo biti...
Izvor: Politika, 28.Avg.2011, 23:16
Akcioni plan koče ministarstva
Beograd -- Ministarstva pravde, finansija, energetike i infrastrukture probila su rokove iz Akcionog plana za pristupanje EU. Ovi resori "duguju" pet ključnih zakona za put Srbije ka Briselu, čije je usvajanje bilo predviđeno do jula. Večernje novosti navode da se iz Ministarstva pravde čekaju zakoni o krivičnom i parničnom postupku, ministar Milutin Mrkonjić kroji zakon o racionalnoj upotrebi energije, dok se u resoru finansija još krčkaju zakon o denacionalizaciji...
Izvor: B92, 24.Avg.2011, 00:20
Akcioni plan koče struja i pravda
Probijen rok za usvajanje pet zakona iz Akcionog plana za pristupanje Srbije Evopskoj uniji. Propise duguju ministarstva pravde, finansija i energetike.. Ministarstva pravde, finansija, energetike i infrastrukture probila su rokove iz Akcionog plana za pristupanje EU. Ovi resori ”duguju” pet ključnih zakona za put Srbije ka Briselu, čije je usvajanje bilo predviđeno do jula. Iz ”radionice” Ministarstva pravde čekaju se zakoni o krivičnom i parničnom...
Izvor: S media, 23.Avg.2011, 23:36
Imovinu pravih vlasnika prodali Agencija i tajkuni
SREMSKA MITROVICA - Vlasnici nacionalizovanih lokala u centru Sremske Mitrovice ogorčeni su jer je njihovu imovinu Agencija za privatizaciju preprodala upravo pred usvajanje Zakona o denacionalizaciji. Vlasnici su preko svojih udruženja upozoravali da se nešto tako sprema, ali niko nije želeo da ih čuje, i 20 lokala na najatraktivnijim lokacijama u gradu je dva puta prodato. Prvi put je to učinila Agencija za privatizaciju, a potom i novi vlasnici. Zbog toga će pravi vlasnici pravdu potražiti...
Izvor: Blic, 02.Avg.2011, 03:05
"Bivša braća" davno vratila oteto
Beograd -- Komšije su zakon o vraćanju oduzete imovine usvojile davno pre nas, među prvima to je učinila Slovenija, još po otcepljenju od Jugoslavije. Slovenci su imali poteškoća da se izbore sa Zakonom o denacionalizaciji najviše zbog insistiranja na povraćaju imovine zaplenjene nakon Drugog svetskog rata u naturi, a ne u novcu. Međutim, do pre dve godine gotovo 98 odsto postupaka bilo je završeno, a predato je oko 37.000 zahteva, među kojima je bilo najviše onih...
Izvor: B92, 30.Jul.2011, 03:40
Slovenci, Hrvati i Makedonci odavno usvojili zakon
Komšije su zakon o vraćanju oduzete imovine usvojile davno pre nas, među prvima to je učinila Slovenija, još po otcepljenju od Jugoslavije. Slovenci su imali poteškoća...
Izvor: Danas, 29.Jul.2011, 20:13
Za restituciju svega tri mlrd. evra
Beograd -- Do jeseni u skupštinsku proceduru stiže zakon o denacionalizaciji, kojim će se definisati način na koji će oduzeta imovina biti vraćena nekadašnjim vlasnicima. Međutim, između države na jednoj strani i naslednika bivših vlasnika na drugoj i dalje postoji neslaganje oko toga da li će biti dozvoljena i takozvana supstitucija imovine ili će oni kojima ne bude moglo da se vrati ono zemljište koje im je i oduzeto, u zamenu biti davan novac. Problem predstavlja...
Izvor: B92, 08.Jul.2011, 03:00
