Izvor: Prva.rs, 21.Avg.2014, 18:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stari odmor se ne "seli" kod novog poslodavca
Međutim, u kom periodu će zaposleni koristii godišnji odmor zavisi od dogovora sa poslodavcem, rečeno je danas na seminaru "Novine u Zakonu o radu i praktična primena" u organizaciji Unije poslodavaca Srbije.
Novina je da se zaposlenom ne može godišnji odmor zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa, a više ne važi ni "prenošenje" godišnjeg odmora kod drugog poslodavca, ukoliko ga zaposleni kod starog nije iskoristio, što je do sada bio slučaj, >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << rekla je šef Odseka za unapredenje oblasti rada u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Snežana Bogdanović.
Ona je dodala da pravo na pun godišnji odmor zaposleni ima za svaku kalendarsku godinu u kojoj radi kod poslodavca, a koja nije godina u kojoj je zasnovao ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
Godišnji odmor će moći da se koristi ođednom ili u više delova, s tim što prvi deo godišnjeg odmora mora da traje najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine.
Izmene zakona omogućile su i da se zaposlenom rešenje dostavlja u elektronskoj formi, pri čemu to rešenje mora imati sve obavezne elemente rešenja (potpis ovlašćenog lica, pečat poslodavca ...).
Zaposleni može rešenje da dobije, ukoliko želi, i u pisanoj formi.
Na skupu je bilo reči o radnom vremenu i načinu organizacije rada. Radno vreme ne mora da bude raspoređeno u istom trajanju po nedeljama, već je bitno da na mesečnom nivou ukupan broj radnih časova - sedmično ne prelazi 40 sati.
Poslodavac mora da vodi računa da ukupno radno vreme zaposlenog u toku dana ne može da bude duže od 12 sati a da u toku nedelje ne može da bude duže od 48 sati.
Predstavnike privrednog sektora je na seminaru interesovalo i to koje elemente treba da sadrži pravilnik o sistematizaciji
poslova.
Predstavnici Ministarstva rada ukazali su da bi taj kompanijski akt trebalo da sadrži organizacione delove kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrstu i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja, kao i broj izvršilaca za obavljanje određenih poslova.
Na skupu su razmatrane i druge novine praktična primena Zakona posebno kada su u pitanju prava poslodavca.
.jpg)
