Izvor: Dzungla.org, 14.Apr.2013, 00:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Portorož: Muzej "Rolingstounsa" u kući

PENZIONISANI inženjer brodarstva, Slovenac Slavko Franca (63), otvorio je u prizemlju svoje kuće u Portorožu muzej „Rolingstounsa“, jedini na prostoru bivše Jugoslavije. U svetu postoji šest ovakvih muzeja, a najveći je u nemačkom gradu Lukovu. Ideju za izložbeni prostor posvećen omiljenom rok bendu, koji obeležava pola veka od prvog koncerta, Franca je odavno imao na umu, čim je 1985. godine napravio kuću. Suvenire koje je sakupio širom sveta, na 49 koncerata „Stounsa“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << kojima je prisustvovao, najpre je držao u dnevnom boravku, a kada je broj eksponata prešao nekoliko hiljada, adaptirao je kantinu u muzej, gde su izložene sve njihove singl ploče na vinilu, engleska, američka i francuska izdanja longplej ploča, koncertni plakati, fotografije, ulaznice, diskovi, DVD koncerti i dokumentarci, svi boks-setovi koje su objavili, „Brussels Affairs“ sa potpisom Mika Džegera, više od sto majica sa logom „Kotrljajućeg kamenja“, gramofoni, knjige, novinski tekstovi, torbe, čaše, kape, donji veš… Gospodin Franca zavoleo je „Stounse“ 1963. kada su objavili prvi singl „Come on/I ont to be loved“. Ploču je kupila njegova sestra u Trstu, i tako je sve počelo. – Slušao sam i „Bitlse“, Elvisa Prislija, Madija Votersa, Boa Didlija, Badi Gaja, B. B. Kinga, Čaka Berija, ali „Stounsi“ su mi bili draži srcu od svih njih – kaže za „Novosti“ Slavko Franca. – Možda i zbog toga kako su se ponašali i bili obučeni. Kada su 1964. objavili prvi album, znao sam – „Stounsi“, pa onda svi ostali. Najveći fan „Rolingstounsa“ u Sloveniji upoznao je gitaristu Rona Vuda na aerodromu u Majamiju 1982. Takođe, upoznao je i njihove prateće muzičare – Derila Džonsa, Majkla Dejvisa, Bernarda Folera, Tima Rajsa i Lizu Fišer. Svi su, osim Lize, bili njegovi gosti u Portorožu. Mada ne poznaje lično Mika Džegera, upoznao je njegovog rođenog brata Krisa 2007. na koncertu u Beču. Otada je Kris Džeger četiri puta gostovao sa svojim bendovima u Sloveniji. I ovog leta, početkom avgusta, ugostiće u Portorožu Krisa, koji dolazi sa svojim triom. Budući da Slavko sam pravi maslinovo ulje, u više navrata je Krisu dao ili poslao u Englesku 30 litara za njega i brata. Na pitanje koji koncert „Stounsa“ mu je bio najbolji, a koji najslabiji, Slavko ne može da odgovori. – Koncert koji najbolje pamtim bio je moj prvi susret sa njima, 8. aprila 1967. u Milanu – naglašava Franca. – Nas desetorica smo, neki autostopom, neki kolima, a neki vozom, stigli iz Kopra u Milano da uživo vidimo svoje idole. To nikada neću zaboraviti! Pamtim i onaj u martu 1971. u klubu „Big epl“ u Brajtonu, kada sam bio samo dva metra od njih. Naravno, i ovaj poslednji u londonskoj „O2 areni“, prošlog novembra. Već sam kupio kartu da ih 6. jula slušam u Hajd parku. Pre 11 godina, Slavko je potrošio nekoliko stotina evra za avionsku kartu do Njujorka, o onda još 1.000 evra za ulaznicu za koncert „Rolingstounsa“. Kartu za njihov prošlogodišnji spektakl u „O2 areni“ platio je 500 evra, a posle koncerta potrošio je još 300 na majice, knjige i postere za svoj muzej. Koliko je skupo biti navijač „Rolingstounsa“? – Nekada to nije bilo toliko skupo, koliko je postalo od turneje „50 i odbrojavamo“ – objašnjava Franca. – Od prošle godine je to, nažalost, postala privilegija. Karte idu od 300 evra pa naviše, plus ostali troškovi. To više nije za istinske fanove rokenrola. Ali, tu se ništa ne može, kako oni kažu: uzmi ili ostavi! A budući da imam muzej, ja moram da idem. Kartu za koncert u Hajd parku platio sam 300 evra. „Rolingstounsi“ su dosad održali blizu 2.000 koncerata u 40 zemalja, uključujući i 634 nastupa u rodnoj Engleskoj, 578 u Americi i 97 u Nemačkoj. Čak je i Indija dvaput videla „Stounse“. – Najveća mi je želja da ih vidim u Sloveniji – veli Slavko. – Znam da je to nemoguća misija, ali bi karta za taj koncert svakako bila najvredniji eksponat u mom muzeju!
Opširnije na Novosti

Nastavak na Dzungla.org...