Izvor: RTS, 11.Apr.2016, 00:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vučić: Ekstremizam jača na Balkanu i to nije dobra vest

Premijer Aleksandar Vučić tvrdi da bi povratak u prošlost, na ponovno junačenje i sukobe bio katastrofa za Srbiju i da on ne želi da bude predsednik vlade koja bi morala da sarađuje sa protagonistima nestabilnosti u regionu.
Vučić je, gostujući na TV B92, konstatovao da ekstremizam jača u svim zemljama Zapadnog Balkana, što, uveren je, nije dobra vest.

Ta vrsta ekstremnih stavova postoji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i u Evropi, primetio je, a neke vlade preuzimaju deo politika tih grupa kako bi sebe zaštitile od pritisaka.
"Bez obzira na promene u raspoloženju, ja ne želim da pravim kompromise sa takvim idejama. Reč je o politici koja bi najskuplje koštala Srbiju", uveren je Vučić.
Premijer je rekao i da mu je posao kao premijeru da brine o sadašnjosti i budućnosti, i da ga ne interesuje fotelja predsednika vlade u budućnosti ako bi morao da dođe do nje sa protagonistima nestabilnosti u regionu.
"Dugo smo se borili da Srbija bude sidro stabilnosti u regionu, podigli smo ugled zemlje u svetu. Ne smemo dopustiti da to bude srušeno preko noći", naveo je Vučić i izrazio zadovoljstvo što je danas Fiskalni savet pohvalio vladu za ekonomske uspehe.
"Posle svega toga da se vraćamo i ponovo junačimo i bijemo, to je za Srbiju katastrofa", poručio je Vučić primetivši da su vesti o postavljanju kamena temeljaca fabrika vesti kojima treba da se posvetimo, a ne da se vraćamo u prošlost.
Hag nije doprineo pomirenju
Kada je reč o radu Tribunala u Hagu, Vučić je rekao da osnovni cilj, jedan od tri koja je sebi postavio Haški tribunal, a to je pomirenje naroda na prostoru bivše Jugoslavije, nije ostvaren, a danas su emocije i sentimenti u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj lošiji nego 1995. godine. 
Istakao je da je prošla već 21 godina od Dejtonskog sporazuma, od okončanja "Oluje" i "Bljeska", a da je situacija, što se emocija tiče u regionu, lošija mnogo.
"Ništa nismo postigli, svi smo se međusobno pomalo lagali, kada je Evropa tražila uslikali bismo se, rekli lepu reč, a situacija je lošija", rekao je Vučić.
Kako je naveo, više je tu politike, nego prava, suprotno od onoga što je rekla Nataša Kandić, ocenio je Vučić izjavu osnivačice Fonda za humanitarno pravo.
Jer, kako je pojasnio, ne može se reći da su samo presude Gotovini i Perišiću bile političke, a ne po pravu, kako je Kandić ocenila, ali je dovoljan i taj jedan slučaj pa da se kaže da je u Haškom sudu bilo višše politike nego prava.
"Pogledajte slučajeve Orića i Haradinaja. Niko nije odgovarao za zločine nad Srbima u Glođanu. Imate žžive svedoke za zločine nad Srbima, svedoke za direktne zločine Orića i niššta. Oslobođen je, vodi se postupak u BiH, izvesno je da taj postupak neće biti okončan ili neće biti okončan pravosnažžnom presudom", naveo je Vučić.
Istakao je i da je pred Hašškim tribunalom osuđeno 60 Srba, 11 Hrvata, ššest Boššnjaka, ali je dodao i da ne žželi da kažže da među Srbima nije bilo zločinaca.
"Osuđujem svakog Srbina koji je bio zločinac", istakao je Vučić.
"Kada pogledate brojke, iz njih shvatate šta je bila uloga Haškog tribunala... Ne kažem da nije bilo zločinaca među Srbima i osuđujem svakoga ko je bio zločinac i vlada je hapsila sve koji su osumnjičeni bili za zločine", rekao je Vučić.
Vučić je rekao i da je siguran da će još mnogo godina proteći dok neko u Hrvatskoj razume kakav je zločin bila "Oluja", te da je isti slučaj i sa BiH. Ali, dodao je, mi moramo da se pogledamo u oči i pokažemo šta je to što su neki Srbi uradili drugima.
"Dobro je da mi budemo ispred njih, jer ćemo mi biti zdraviji i nacija koja će moći da gleda u budućnost i s tim nemam nikakav problem", poručio je Vučić.
Premijer se nije složio s Dejanom Anastasijevićem, koji je rekao da cilj Tribunala nije pomirenje, već pravda.
"Niko nije tražio da Tribunal pomiri Radovana Karadžića i Aliju Izetbegovića, ili Orića i Lukića, već je smisao da se narodi razumeju i gledaju u budućnost, a to tribunal nije ispunio, kao što nisu ni političke elite, ni EU, ni SAD", primetio je Vučić, ocenivši da je Tribunal služio za nametanje nečijih političkih interesa, a ne pravde.
"Oluja" najveće etničko čišćenje
Premijer je istakao da je "Oluja" najveće etničko čiššćenje posle Drugog svetskog rata, kao i da imamo veliki problem sa Boššnjacima i da žželi da se razgovara o tome da li Srbi mogu da pošštuju BiH kao držžavu, a Boššnjaci Republiku Srpsku kao entitet.
"Samo tražžimo da oni pognu glavu nad naššim žžrtvama, pred naššim odsečenim glavama, kao ššto sam ja pognuo glavu u Srebrenici. Samo to tražžimo. Mi dajemo političke i pravne ustupke, a mi tražžimo samo da pošštuju našše žžrtve. Karamarko je rekao da tražži od Srba da pošštuju hrvatske žžrtve. Pošštujemo hrvatske žžrtve, a od vas tražžimo da vidimo isto i prema srpskim žžrtvama", dodao je Vučić.
Na primedbu da je general Vladimir Lazarević, osuđenik Haškog tribunala, u Srbiji dočekan od predstavnika Vlade, rekao je da on nije dočekan uz državne počasti, već samo uz državnu pažnju, istakavši da je Lazarević osuđen na osnovu komandne odgovornosti i da nije okrvario svoje ruke.
"On je dočekan uz hiljadu puta manje pompe od bilo kojih drugih koji su lično krvavili ruke i učestvovali u ubijanju civila. General Lazarević je ispunjavao svoje vojničke zadatke", naglasio je premijer.
Vučić je kazao da je država samo pokazala pažnju prema svom državljaninu i dodao da nije siguran da neko u Srbiji misli da je on zločinac. Kao legalista, kaže, poštuje odluke, a možda se razlikuje ono što lično misli od onoga što mora da radi kao premijer.
Srbija o zločinima nije pravila filmove, niti cirkus, dodao je on ističući da se ne smejemo tuđim žrtvama.
"Trudio sam se sve vreme, verovatno sam do sada napravio milion greššaka. Trudio sam se da Srbiju predstavim na pravi način. Bitno je i da svoje ljude osudimo, da drugi vide kakav je našš odnos prema zločinima. Otiššao sam i u Srebrenicu, ali isto tako i kad odem u BiH vidim da nijedan postupak nije pokrenut zbog zločina nad Srbima", naveo je Vučić.
Na pitanje voditelja ššta se desilo sa slučajem napada na njega u Srebrenici Vučić je rekao da je to sitnica i da mu se pismom javio jedan od napadača koji je istakao da mu je žžao, da je krv uzavrela, kao i da mu je odgovorio i napisao da je to najmanji problem, kao i da je smeššno da se to pitanje i dalje pominje.
O presudi Šešelju 
Kandićeva je rekla da je premijerov stav o presudi Šešelju bio dobar, jer nije lako reći pred kamerama sutradan nakon presude da je projekat Velike Srbije štetan za budućnost i da to neće biti politika Vlade Srbije.
Premijer kaže da politika Velike Srbije nikada neće biti ovde nastavljena i priznaje da je ta politika bila štetna, bez obzira što je u tome svojevremeno učestvovao, dodala je Kandićeva.
To je, prema njenim rečima, važno isticati, ali, dodaje, reakcije nekih drugih nisu bile tako dobre, bar u kontekstu kako graditi pomirenje u regionu.
"Bila sam šokirana, premijer je to pomenuo, ogradio se, kako se Šešeljeva presuda proslavila u Srebrenici, kada su automobilima proslavljali pobedu i vikali - 'ponovo ćemo klati'", primetila je Kandićeva i ponovila da je reakcija premijera bila veoma dobra upravo u kontekstu pomirenja.
U tom je smislu dodala je da je sasvim neprimereno ono što je dnevni list Politika na naslovnoj strani napisao da "srpska strana nije ostala dužna, već je organizovala povike u Srebrenici da će ponovo klati".
"Da li to jedna dnevna novina na naslovnoj strani sme da napiše", upitala je Kandićeva.
Predstavnica FHP je navela da je premijer uložžio u pomirenje i onda kada je otiššao u Srebrenicu, ali i da postoji mnogo drugih načina i stvari sa kojima treba biti oprezan.
"Takvi slučajevi su primeri Ramušša Haradinaja i Nasera Orića. U slučaju Haradinaja treba pitati držžavne institucije zaššto su bile slabe u pružžanju podrške Hašškom tribunalu da ima bolju i čvrššću optužžbu protiv Haradinaja, isto je slučaj i sa Orićem, koji je bio optužžen za ubistvo u policijskoj stanici", rekla je Kandićeva.
Vučić je na to dodao da i danas postoje žživi svedoci stravičnih zločina, ali i da je bolje da odmah prihvatimo i da su Srbi odgovorni za određene zločine.
Novinar Dejan Anastasijević je naveo da je potrebno okrenuti se od Tribunala, već uvideti ššta mi možžemo da uradimo.
"Slažžem se sa premijerom da Srbija u tome treba da prednjači, da se suoči sa tim zločinima. Nažžalost, kod nas nijedna vlada posle Milošševića nije uspela da uspostavi takav dijalog. Mislim da znam zaššto se to deššava, zato ššto je naššim političarima ta tema neprijatna i zato ššto im ta tema ne donosi političke poene", rekao je Anastasijević.
Premijer Srbije je dodao da su ovakvi navodi delimično tačni.
"Mi nemamo stvarni odnos ni prema svojim žžrtvama, a kamo li prema tuđim. Za nas je najbolje da precizno kažžemo ššta je to istina, da se ne smejemo tuđim žžrtvama, jer to znači i da nam do našših žžrtava nije stalo. Ne možžeš da se smeješ u Potočarima, ma koliko da sam Srbin, ne možžeš da se smeješ", naglasio je Vučić.
Mislim da je tačno, rekao je, da se neki drugi narodi spremaju i sanjaju ludačke snove o nekakvim osvetama, a ja, dodao je, hoću da Srbi ne sanjaju takve snove, da ne sanjaju ono što sam ja sanjao kao klinac, da ne sanjaju to neka nova deca. To je važno, mladi u Srbiji od 15 do 25 godina treba da znaju da nema sreće u ratu", zaključio je Vučić.
Fašizam niko u Srbiji neće slaviti
Povodom najava Hrvatske da će uslovljavati put Srbije u EU, Vučić je rekao da postoje neke stvari koje nije moguće uraditi i poručio da, za razliku od te susedne zemlje, može garantovati da fašizam niko u Srbiji neće slaviti.
"Neki uslovi su nemogući. To je malo komplikovanije pitanje. Traže da obezbedimo mesto jednom hrvatskom poslaniku u Skupštini. To ni po brojevima nije moguće. I, nakon najvećeg etničkog čišćenja posle Drugog svetskog rata, u Hrvatskoj, koja je dvostruko manja, imamo četiri puta više Srba nego što je Hrvata u Srbiji", objasnio je Vučić.
Dodao je da se starao da Hrvati u Srbiji ostvare sva prava, i da se tako zalagao da dobiju hrvatske udžbenike i na vladi rekao da je spreman da iz sopstvenog džepa plati knjige za dve škole.
"Nemam problem sa svim pravima, ali nemojte da pravite poistovećivanje sa onim što nije moguće", poručio je Vučić.
Što se tiče zahteva o izmeni zakona o gonjenju za ratne zločine i van Srbije on je objasnio da se ni dan danas ne zna koji su Srbi sve optuženi, navodeći kao primer generala Đukića, koji je uhapšen u Crnoj Gori i izručen Hravtskoj na osnovu neke tajne optužnice.
Na drugoj strani, prema njegovim rečima Srbija je bila spremna da Veljka Marića preda Hrvatskoj, kako bi u toj zemlji odslužio kaznu, ali da to nije naišlo ni na prijateljsku pažnju ni odobravanje Zagreba.
Dodao je da Hrvatska može da pravi probleme na putu Srbije u EU, ali da postoje stvari koje naša država ne može da učini, ne može da dozvoli da neko nipodaštava Srbiju.
Istovremeno, kako je rekao, u centru Zagreba šetaju crnokošuljaši, dali su zvaničnu dozvolu za tu šetnju, što, primetio je, u Srbiji nije moguće.
Vučić je istakao da želi dobre odnose sa Hrvatskom i da, ako bude dobio poverenje na izborima, ima nameru da pozove predsednika i potpredsednika hrvatske vlade na razgovore o budućnosti.
"Odnos između Hrvata, Srba, Bošnjaka i Albanaca moraju biti usmeren na budućnost", podvukao je premijer dodajući da samo zajedno i boljim odnosima u regionu možemo da napredujemo.
Niko nije postaviuo NATO kao uslov za EU 
Niko nam nikad nije postavio kao uslov za EU da uđemo u NATO, izjavio je premijer i dodao da sa severnoatlantskom vojnom alijansom imamo korektne odnose, da dobro sarađujemo kroz program Partnerstva za mir, i to kao i Rusija, Jermenija...
"Ne razumem zato smisao nekih koji to kritikuju. Neko želi neprijateljske odnose sa NATO, ja to neću. Moguće je otići u Evropu bez članstva u NATO, to nam niko ne nameće, Stoltenberg je rekao da je to naša stvar", naveo je Vučić.
"Ja pitam te usijane glave da li hoće opet da ratujemo. Za razliku od vas koji kažete da to što je radio NATO 1999. nije bila agresija, već ste izmišljali eufemizme, ja to smem svima da kažem, ali smem da kažem i svakom Srbinu u lice da neću da vodim Srbiju u sukob sa NATO, da je bolje da od njih učimo, sarađujemo, da idemo u mirovne operacije, kao što sarađujemo sa Rusima i drugima", poručio je Vučić.
A na primedbu da Rusi zbog toga nisu "nasmejani", Vučić je odgovorio: "Pa, šta da radim, da li hoćete da vodim zemlju gde su jednom nasmejani u Americi, jednom u Briselu, jednom u Rusiji..?".
"Ja želim da naši građani budu nasmejani, da ne budemo bilo čija kolonija. Moja je, molba, ne upozorenje, molba mladim ljudima, klincima, ko Boga vas molim poštujte svoju strast, strast je od nas napravila veliki narod, ali hajde da stvar uravnotežimo na racionalnom nivou, to će Srbiju da dovede na nivo razvijenih zemalja", poručio je Vučić.
Pomenuo je i, kako je rekao, besmislene priče onih koji zagovaraju da ne idemo u Evropu, ali da istovremeno hoćemo evropske investitore.
"Ne lažite narod", poručio je Vučić, dodajući da u tom slučaju niko neće doći, a mi nećemo imati gde da izvozimo, jer 64 odsto robe izvozimo u EU, 25 odsto je region.
"I gde ćemo onda?, kakve su to besmislene priče? Trebaju nam normalni odnosi i iskreni razgovori, pomirenje neće doći odmah. Srbija je spremna za normalne odnose i iskrene razgovore, i uvek ćemo biti spremni za to", rekao je Vučić i dodao da je za nas važan dubinski odnos sa Bošnjacima, ključan možda, a na širem planu - sa Hrvatima i Albancima.

Nastavak na RTS...