Izvor: N1 televizija, 28.Okt.2016, 19:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta drži poglavlja pod katancem - Rusija ili Kosovo?

Dijalog sa Prištinom, a ne spoljna politika, koči otvaranje poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, tvrdi šef diplomatije Ivica Dačić.

Da li odnosi Beograda i Moskve koče evropski put Srbije ili je zastoj posledica kraha poslednje runde pregovora sa Prištinom i zastoj u primeni dogovorenog ? Za šefa diplomatije >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << Ivicu Dačića, spoljna politika nije kočnica. A ukoliko želi napredak u dijalogu sa Prištinom, kažu analitičari, Beograd mora da promeni pristup

Četiri otvorena, od 35 poglavlja - to je rezultat dosadašnjih pregovora Srbije o članstvu u Evropskoj uniji. A da li će se njihov broj povećati do kraja godine, još je neizvesno.

Za šefa srpske diplomatije Ivicu Dačića nema dileme - u oktobru nije postignuta saglasnost članica EU da se otvore nova poglavlja jer nije došlo do napretka u dijalogu Beograda i Prištine, a pitanje spoljne politike doći će na red tek kada i Srbija postane članica.

“Hej, pa znate kada je to!? A kada postanemo članovi EU onda se i mi pitamo koja je to zajednička spoljna politika, prema tome nemojte da nas terate da sami sebi zabijamo nož u srce, ne u leđa, nego u srce”, poručio je Dačić.

Iako je šefica pregovaračkog tima Prištine Edita Tahiri, u izjavi za N1 objasnila da je spisak uslova o kom govori Beograd papir sa predloženim temama za dijalog star dve godine, predsednik Republike Tomislav Nikolić ponavlja da na takve uslove ne bi pristao.

“Ne vidim kako bismo prihvatili te uslove koje čak ni EU se nije usudila da nam postavi još uvek, to su uslovi koji govore o potpunoj nezavisnosti Kosova i Metohije ja mislim da u Srbiji nema političara koji bi to mogao da prihvati i da potpiše”, ističe Nikolić.

Ali, Beogradu je za nastavak evrointegracija potreban napredak u dijalogu. Politički analitičar Dušan Janjić kaža da bi odsutajanje od pregovora bilo loše rešenje, i da je dijalog neophodno nastaviti ali u izmenjenom procesu.

“Niko ne traži da Srbija prizna nezavisnost Kosova to je izmišljena crvena linija u glavama političara Srbije koji ne žele u EU, to niko ne traži, prostor se zna da ide do tolerisanja postojanja Kosova i tolerisanje njegovog mesta u UN, ne mora Srbija da glasa za to, dakle to je taj maksimum koji se traži i on bi trebalo da bude dostignut za 10-15 godina”, ocenjuje Janjić.

I za Alberta Selimija iz Inicijative za ljudska prava Kosova, briselski dijalog je zatvoren i nedovoljno transparentan.

“Kosovska vlada ne objavljuje informacije o tome šta je potpisano u Brisleu, kao i to što obe strane imaju svoje narative. Prioritet dijaloga treba da budu građani obe zemlje, a ne da se čuju samo političari”, smatra Selimi.

Srpski političari poručuju da će Srbija insistirati da se dijalog nastavi, jer ne želi da ljude na Kosovu ostavi bez ikakvog uticaja Srbije, i, zato će u Briselu insistirati da Evropska unija kaže da li podržava ultimatum kosovskih Albanaca.

Izvor: N1info
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na N1 televizija...