Izvor: Blic, 23.Jun.2010, 01:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sami uredili Dečje ekološko selo

Kućice za ptice, hranilice za veverice, hotel za male životinje, slepe miševe i sove i komposteri danas će biti postavljeni duž puta koji vodi od Kameničkog dvorca do Dečjeg sela. Ekološki put prave mališani koji žive uz Dečjem selu kako bi na 35. rođendan ta ustanova postala prvo Dečje ekološko selo u Srbiji.

Ekologija je sastavni deo života stanara Dečjeg sela jer je ono na rubu Kameničkog parka, dela Nacionalnog parka Fruška gora. U selu već sedam godina radi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Centar za edukaciju dece u prirodi „Kaspar". Osnivač Centra Zoran Novaković kaže da je više stotina dece prošlo kroz programe i edukacije, a taj rad sada rezultira projektom ekološkog sela.

- To je projekat kojim želimo da skrenemo pažnju na ekološku edukaciju dece bez roditeljskog staranja - kaže Novaković, dodajući da Dečje selo ima fantastičan položaj jer u Kameničkom parku postoje dva izvora pitke vode, blizu je Dunav, ima mnogo bara i potoka, s obiljem biljaka i životinja. Novaković kaže da deca ne vole da im se puno priča, ali vole da istražuju.

- Kada idemo u šetnje, nijedan kamen ne ostane da ga ne prevrnemo, pravimo kolekcije, posmatramo ptice, biljke, životinje, proučavamo gnezda, insekte, gljive... - kaže Novaković.

On navodi i primer dečaka koji sada ima 16 godina, a sa 12 se uključio u ekološke radionice. Tada je imao jedinicu iz biologije, a na radionicama je blistao kao edukator drugarima iz novosadskih škola.

- Najvažnije je da se deci razvija ljubav prema prirodi. Sve ono što se pravi za „ekološki put" oni su sami uradili. Učestvovali su u izradi svakog komposta, prave kućice za ptice od drveta, dube tikve, sve rade i sve je njihovih ruku delo - kaže Novaković.

Direktorka Dečjeg sela Branislava Balaban kaže da su u radu s „Kasparom" deca naučila da prirodu ne smeju da prepuste ćudima ljudi jer joj onda preti propast. U okviru Dečjeg sela „Kaspar" je napravio i ekološku biblioteku od 2.000 knjiga i kinoteku sa 1.500 filmova o prirodi, koje mladi ekolozi gledaju u kino-sali Dečjeg sela.

- Ne bacati smeće po ulici i u parku je nešto što se nauči kroz kućno vaspitanje, a oni su naučili kako da sačuvaju prirodu. Upravo ona naša deca koja najburnije odrastaju postaju najbolji ekolozi. Priroda je najbolji terapeut za njihovu dušu - rekla je Balaban.

Stara stabla postaju skulpture

Ljudi iz Nacionalnog parka „Fruška gora" obeležili su dva stabla u Dečjem selu, pored puta, koja bi zbog starosti trebalo da se poseku, ali su ekolozi iz „Kaspara" i Dečjeg sela predložili su da se iseče samo krošnja, a stabla ostanu u zemlji i od njih se naprave skulpture. Tog zadatka prihvatio se novosadski vajar Vladimir Ilić, koji uz pomoć mališana iz Dečjeg sela, vaja u drvetu slovenske bogove Jarila i Peruna.

Nastavak na Blic...