Izvor: RTS, 20.Jul.2012, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polemika o promeni Ustava
Odluka Ustavnog suda da ospori delove Statuta Vojvodine, ali i ciljevi nove vladajuće većine o decentralizaciji i regionalnom razvoju, ponovo su pokrenuli debatu o valjanosti Ustava Srbije. Deo javnosti smatra da je prevaziđen, drugi da je poslednja brana cepanju Srbije.
Pitanje da li Srbija može napred sa starim Ustavom ili se najviši pravni akt mora menjati, trenutno je jedna od najaktuelnijih tema u stručnoj i političkoj javnosti.
Debata je ponovo pokrenuta >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odlukom Ustavnog suda Srbije da ospori delove statuta Vojvodine, ali i koalicionim sporazumom i ciljevima nove vlade, među kojima su decentralizacija i regionalni razvoj.
Izričito protiv promene Ustava su DSS i radikali, a podeljena stručna javnost šalje suprotne poruke - od onih da je Ustav prevaziđen i centralistički, do onih da je Ustav iz 2006. godine poslednja brana cepanju Srbije.
Do sada je tumačenje sedme tačke koalicionog sporazuma dao jedino lider URS-a. Precizirao je da to znači obavezu svih partnera u novoj Vladi za otvaranje javne rasprave o promeni Ustava u pogledu regionalizacije i dalje decentralizacije zemlje.
To je neophodno smatra Mlađan Dinkić, jer je Ustav centralistički i koči razvoj regiona i lokalne samouprave po evropskim standardima. Tako misli i neki pravni stručnjaci.
"Srbija je jedna teško centralizovana država, jedna država čija centralizacija ide dotle, da ako živite u Beogradu, a neko drugi živi u nekom drugom mestu otprilike izgleda kao da uopšte ne živite u istoj državi i to je apsolutno neprihvatljivo i neopravdano", smatra profesorka građanskog i procesnog prava Vesna Rakić Vodinelić.
Eksperti Demokratske stranke Srbije za ustavno pravo odbacuju takve stavove.
"Zemlja koja ima dve autonomne pokrajine i dosta razvijenu decentralizaciju, može biti sve samo ne centralistička zemlja, a Ustav koji to dozvoljava može biti sve samo ne centralistički," kaže potpredsednik DSS-a Miloš Jovanović.
"Ustav predstavlja najsolidniju najčvršću branu daljoj dezintegraciji zemlje, a kada je u pitanju KiM i Vojvodina, to smo videli odlukom Ustavnog suda Srbije, dakle Ustav iz 2006. godine je jedini garant svake kohezije Srbije", objašnjava Jovanović.
Dok Vesna Rakić Vodinelić insistira da osim decentralizacije reforma ustava mora da obuhvati i promenu izbornog sitema, ali i izmenu preambule, Jovanović poručuje da je opasno menjati Ustav, jer se tako ruše državni, nacionalni i interesi građana Srbije.
"Oni koji hoće da promene Ustav žele zapravo da suštinski promene dve stvari. Zanima ih da izbace Kosovo iz preambule i zanima ih da nakaradnom pravnom logikom usklade Ustav sa statutom tako što će promeniti Ustav, a ne Statut Vojvodine", tvrdi Jovanović.
Vesna Rakić Vodinelić kaže da ne postoje ozbiljni pokreti koji smatraju da sada Vojvodina treba da bude posebna država, jer ono što je potrebno jeste da se uspostavi jedna prava regionalna autonomija kakvu Vojvodina, po svom istorijskom, kulturnim, političkim pa i pravnim posebnostima zaslužuje. Međutim, kako je rekla, to realno mesto Vojvodine nije izvan Srbije.
Ustav Srbije nije lako promeniti. Predlog mogu da pokrenu predsednik republike, Vlada, trećina poslanika ili 150.000 građana, pa onda da to podrži dve trećine poslanika.
Delovi Ustava koji se odnose na preambulu, ustavne principe, ljudska prava i slobode, vanredno stanje, organizaciju vlasti zahtevaju izjašnjavanje na referendumu.
.jpg)
