Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Jun.2010, 05:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Međunarodni dan UN za podršku žrtvama torture

BEOGRAD -

Osobe u zatvorima, policijskim stanicama, neuropsihijatrijskim i socijalnim ustanovama, ali i u izbegličkim kampovima, najpodložnija su zlostavljanju, izjavio je danas Tanjugu zamenik zaštitnika građana Miloš Janković.

Janković je, povodom 26. juna, Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, istakao da kada se govori o torturi, najčešće se misli na položaj onih koji se nalaze u zatvorima ili nekoj od socijalnih ustanova, jer su najpodložniji mučenju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Prema njegovim rečima, bez obzira na to što je neko lice iz bilo kog razloga izolovano, ono nije neslobodno i raspolaže širokom lepezom prava.

On, međutim, smatra da šira društvena zajednica prema toj populaciji ima, kako je rekao, nipodaštavajući i negativan odnos.

Zato, kada je reč o borbi protiv torture, pažnja države mora biti kontinuirana s poštovanjem prava lica lišenih slobode, tim pre što se stepen razvoja jednog društva oslikava upravo kroz njegov odnos prema toj kategoriji ljudi, smatra Janković.

"Država, ali i šira društvena zajednica mora da shvati da lica koja se nalaze na izdržavanju kazne, koja imaju mentalne teškoće, ili koja se nalaze u policijskom zadržavanju nisu van zajednice, a njihova prava moraju biti afirmisana da jednoga dana kada budu slobodni ne bi ponavljali svoje greške", naveo je on.

Prepuni zatvori

Janković je istakao težak položaj zatvorenika koji su, prema pravilu, smešteni u pretrpanim zatvorima u kojima im se ne nudi minimum uslova koji su predviđeni međunarodnim propisima.

U srpskim zatvorima boravi gotovo dvostruko više ljudi od raspoloživog kapaciteta, pa tako 11.300 zatvorenika deli prostor predviđen za svega 6.000 lica, rekao je Janković.

Zatvorske zgrade su, dodao je on, u najvećoj meri stare i nenamenski građene, a nalaze se na neprikladnim mestima, najčešće u centru grada.

Mnogi zatvorenici, prema njegovim rečima, spavaju na podu, spavaonice nemaju prirodno svetlo, vazduh, a nije dobro regulisano ni pitanje njihove ishrane.

On je istakao da institucija zaštitnik građana, pored kontrolne funkcije i utvrđivanja nezakonitosti u postupanju, obavlja i preventivnu funkciju koja se sastoji u ukazivanju na sve one nedostatke koji postoje, ali i predlaganju određenih mera i aktivnosti koje je neophodno učiniti.

Janković kaže da se zaštitnik građana zalaže da se u novom sistemu socijalne zaštite pruži potpuna podrška institucijama, ali i svim osobama koje se nalaze u socijalnim ustanovama.

"To bi značilo da se pruža socijalna podrška osuđenom koji je otišao na izdržavanje kazne zatvora, ali i njegovoj porodici", rekao je Janković i dodao da su članovi porodice oni koji trpe posledice.

Konvencija UN

Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih postupaka ili kazni koji je usvojila Generalna Skupština UN stupila je na snagu 26. juna 1987. godine, a Srbija je među državama potpisnicama.

Konvencija definiše torturu kao "namerno nanošenje jakog mentalnog ili fizičkog bola i patnje od strane službenog lica, ili uz njegov pristanak, u određenu svrhu", i ističe da je zabrana torture apsolutna i da joj niko i ni pod kojim uslovima ne sme biti izložen.

Konvencija obavezuje države potpisnice da spreče torturu, prepoznaju i kazne počinioce, obezbede fer i adekvatnu novčanu kompenzaciju za žrtve, zvanično priznanje da je datoj osobi naneta povreda i patnja, kao i rehabilitaciju.

Nadgledanje zatvorskih i pritvorskih jedinica

Srbija je 2006. godine ratifikovala i Opcioni protokol UN uz Konvenciju (OPCAT), kojim se ustanovljava efikasan sistem nadgledanja zatvorskih i pritvorskih jedinica.

Prema OPCAT-u, svaka država članica je dužna da najkasnije godinu dana posle ratifikacije, ili pristupanja protokolu ima, odredi ili uvede jedan ili više nezavisnih nacionalnih mehanizama za prevencije torture na nacionalnom nivou. Međutim, Srbija još nema taj mehanizam.

Nacionalni mehanizmi prevencije moraju imati ovlašćenja da obavljaju redovne kontrole, posete i nadzor nad svim mestima gde se nalaze lica lišena slobode, radi sprečavanja torture i drugih oblika lošeg postupanja.

Posledice torture mogu biti fizičke i psihičke, kratkotrajne ili dugotrajne, a problemi, pored žrtava, pogađaju njihove porodice i prijatelje, dok posledice može da oseća i celokupno društvo.

Najčešći počinioci torture, navedeno je u Biltenu Centra za rehabilitaciju žrtava torture, su vojska, policija, paravojne snage, ali to mogu biti i zatvorski i državni službenici, zdravstveni radnici i zatvorenici koji deluju uz pristanak ili po naredbi službenih lica.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Šumadija Press: Međunarodni dan za podršku žrtvama

Blic: Međunarodni dan podrške žrtvama torture