Izvor: Večernje novosti, 27.Maj.2016, 15:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubivoje Stojanović: Šta nam poručuje Lazar?

Odavno smo skoro svi obuzeti spektakularnostima, elitizmima i lakim sadržajima koji nas raslabljuju do besmisla i bescilja Odavno smo skoro svi obuzeti spektakularnostima, elitizmima i lakim sadržajima koji nas raslabljuju do besmisla i bescilja. Svako se "čuva" na svoj način, ne znajući da na takav način svako sam sebe nesvesno gubi pod teretom borbe za opstanak u kojoj učestvuje i ne znajući šta mu se događa. Pojedinci se trude da postanu poznati i popularni, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << to je nekima jedina mera uspešnosti u sivilu jeftinog preživljavanja. Oni besomučno sakupljaju "bodove" i fanove umišljajući da se stvarnost meri brojem pristalica, a ne konkretnim činjenicama. To je u nekim slučajevima i čovekov odnos sa Bogom dovelo u stanje pogađanja, slično onom na pijaci sa prodavcima različitih artikala. Bog je tako sveden na naše potrebe i ukuse, ne doživljavamo ga kao nesaznajnog ali poznatog. Mi njega merimo sobom, a ne sebe Bogom i to nas čini podanicima ljudi. Neki pojedinci ponekad zloupotrebe svoju funkciju ili znanje u nameri da nas zavedu za sobom. Krajnje je vreme da se upitamo, mi koji verujemo, da li stvarno tražimo Boga ili se olako povodimo za ljudima koji nam se nameću umesto Boga? Nije ovo poziv na bilo kakav bunt nego je promišljanje o stanju u koje smo skoro svi svesno dospeli zbog toga što nismo dovoljno promišljali životnu stvarnost i okolnosti u koje dospevamo budući opterećeni poreklom i pripadnošću. Dozvolili smo da postanemo žrtve sopstvene neprosvećenosti, jer prihvatanje da bilo koga bogotvorimo nije ništa drugo do neprosvećenost i neznanje. Međutim, kroz istoriju postoje ljudi čijem smirenju i trpljenju nije moguće odoleti, oni podstiču a ne okupiraju druge. Ne stavljaju sebe u prvi plan, ne bore se za svoje mesto pod suncem sebično i samoživo. Žive tiho, dostojanstveno i nenametljivo, bude nas svojom tišinom i pozivaju da prevaziđemo sve svoje sukobe i gužve u koje upadamo pod teretom životnih neuspešnosti. Skoro svi na ovakav način pristupamo ličnosti blaženopočivšeg patrijarha Pavla, i to ne zbog funkcije i zvanja već zbog njegove prosvetiteljske ličnosti. Hvala Bogu, postoji još dosta takvih ljudi koji će zauvek ostati u Božijem pamćenju i svojoj tišini. Često ih ne prepoznaju ni oni iz najneposrednijeg okruženja jer u njima vide "neuspešne" ljude koji nisu želeli da se nametnu drugima. Primer iz grada Sombora koji se tiče angažovanja nekolicine dobronamernih da skuće jednog dobrog sugrađanina je vest koja budi dobre nade na našim prostorima. To nažalost nije glavna vest, a oni su pobednici u svakom pogledu. Te ljude je pokrenuo na dobrodetelj jedan mladić od 22 godine po imenu Lazar R..... koji se hrabro nosi sa svojim životom. Nema skoro ništa oko sebe, ali ima sebe i sve u sebi. Glad, hladnoća i sve što podrazumeva nemaština, njega nisu oborili do nagona za otimanjem tuđeg, očajanja i hule na Boga i ljude. On je hrabar jer je razuman i dobar, ume da kontroliše svoje emocije. Ne traži ništa, a daje onoliko koliko može i ima. Veruje u Boga i voli ljude čak i kad ga omalovažavaju i ne razumeju. Kad ga pitaju zašto se moli Bogu i dokle će se moliti jer mu Bog ne daje ni najobičnije parče hleba da preživi, on se ne ljuti ni na koga. Smerno odgovara: Ja se molim Bogu da mi da snage da izdržim, a ne tražim mu da me nahrani... Ovako može da razmišlja samo čovek jake vere koji se ne pogađa sa Bogom i ljudima i ne poredi se ni sa drugima u nameri da pokaže svoju posebnost. Ko uspe da se izgradi na ovom primeru, prepoznaće koliko je u njemu sebičnosti koja ga zadržava na putu do Boga i drugoga čoveka. Lazar Somborski je naš prosvetitelj koji nam daje primer kako je moguće prevazići svaku teskobu. Razmislimo koliko je manjih teskoba mnoge među nama obeshrabrilo do neljudskih postupaka kojima smo uvećali svoje prethodno beznađe. Lazar će biti onaj isti i kad se useli u svoj dom, to je sigurno, nama je potrebno da iz ovog primera izvučemo dobru pouku koja se može svesti na kratak zaključak: Treba uvek biti iznad svake nevolje. Naš junak Lazar trči i po 80 kilometara dnevno u nameri da u svemu prepozna dubinu i visinu. Njegovo obrazovanje je na niskom stepenu, ali to se može nadomestiti i potrebno je višestruko angažovanje mnogih stvaralačkih subjekata. Ali, njegova duša je čista jer je nesebičan i prosvećen, njegova vera nije uskogruda i nije svedena na poreklo i pripadnost. Mnoge nas i najmanja nevolja dovodi do očajanja i pitanja: Bože, gde si? Pokušajmo drugačije! Postavimo pitanje sami sebi: Čoveče gde si? Tada ćemo bolje razumeti Lazara Somborskog i njemu slične. Delo njegovih dobročinitelja biće nam podsticajno, posle početnog divljenja počećemo da se pitamo šta možemo jedni drugima da pomognemo. Ako uspemo u tome, videćemo da imamo dosta dobrih mogućnosti da ovaj svet učinimo boljim nego što jeste. Ali, dok svako želi sve samo za sebe, ostaje surova borba za opstanak. Svako od nas, dakle, može u mnogo čemu da promeni ovaj svet, samo je potrebno da sami sebe i jedni druge menjamo nabolje ....

Nastavak na Večernje novosti...