Izvor: Večernje novosti, 03.Mar.2015, 20:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dr Oliver Antić: Još jedno ubijanje đenerala

NADALI smo se da će 27. februara 2015., na Dan advokature, koja je jedina osvetlala obraz srpskom pravu u Beogradskom procesu 1946. godine, Sud okončati proces rehabilitacije đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića. To je moglo da bude učinjeno, čak i na onaj način koji je odabrao predsednik Veća. Prva sumnja se pojavila kada smo obavešteni o terminu ročišta - u podne, a definitivno je bilo jasno kada je Sud kasnio sa početkom 22 minuta. Da su hteli da okončaju postupak zakazali bi u >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 9 sati (sala je bila slobodna), jer da je tada suđenje otpočelo, mogli bi biti izvedeni svi potrebni (i nepotrebni) dokazi, moglo se pristupiti završnoj reči i konačno objavljivanju odluke. Inače, đeneral je, u Beogradskom procesu, kao svojevremeno u pariskim i moskovskim procesima, posle ekspresnog postupka od mesec dana, bez prava na žalbu, likvidiran za 48 sati. Advokati koji su učestvovali u postupku osuđeni su na robiju, a neki od njih nisu živi dočekali istek kazne. Ova rehabilitacija se pretvorila, u uzvesnom smislu, u ponovno ubijanje i to mrcvaranjem đenerala Mihailovića, svih predlagača, pa i javnosti, jer je ušla u devetu godinu trajanja. Po okončanju ovog ročišta, jedan levičar koji je prisustvovao suđenju, inače veliki rodoljub i visoki intelektualac, koji je čitav radni vek proveo u inostranstvu, pitao me je: - U čemu je suštinska razlika između suđenja 1946. i danas? Odgovorio sam: - Reći ću vam, ne prejudicirajući odluku o rehabilitaciji, niti komentarišući pojedinosti, sličnost se, s jedne strane, sastoji u tome što ni 1946, ni danas nije poštovano pravo. Razlika je, s druge strane, u tome što je 1946. omogućen direktan (radio) prenos, a sada je (TV prenos) zabranjen od strane predsednika Veća, iako ga je odobrio predsednik Višeg suda. Doduše, mora se priznati da je katastrofalne greške činio prethodni predsednik Veća (koji je unapređen), koji nije hteo, iako je mogao, i pored unapređenja, da okonča postupak. On je pet godina (sic!) izvodio dokaze u postupku u kome je odlučujuće pravno pitanje, a pravna kvalifikaciji ne zahteva izvođenje dokaza, već samo znanje prava, dakle primenu zakona. Posebno, u ovom postupku u kom su određene činjenice koje utiču na pravnu kvalifikaciju nesporne (npr. nije bilo dvostepenosti, tj. nije omogućeno pravo na žalbu i slično), dokazivanje činjenica je izlišno. Da stvar bude gora, prethodni, unapređeni sudija je dopustio da se na drugoj strani tužilaštvo pojavi kao "umešač", a kada sam istakao prigovor da je prema zakonu koji je merodavan u ovom slučaju to jednostavno nemoguće, pošto je postupak jednostranački, te tužilac može da bude umešač isključivo na strani predlagača (pravni interes tužilaštva je da otkloni ljagu sa nezakonitog postupanja tužilaštva iz 1946. g.) ili posmatrač (koji zato mora da sedi sa ostalim posmatračima u publici), taj sudija je predstavnika tužilaštva u jednom trenutku označio posmatračem. Novo veće je ponovilo navedenu nezakonitost i kada sam ponovo istakao isti prigovor, povuklo se na većanje i zaključilo da će o tome da se izjasni kasnije. Tužilac je ostao da sedi na suprotnoj strani, gde je mesto za protivnika predlagača (u ovom postupku po Zakonu o rehabilitaciji nepostojeća strana), što sam kvalifikovao kao vrstu pritiska na učesnike i sud. Sud čak ponekad ne razume da isticanje zakonskih odredbi, koje nisu podložne tumačenju, jer su jasne (tada se moraju primeniti tako kako glase), nije nikakva rasprava sa sudom, a takođe, čak i kada je u pitanju mogućnost različitog tumačenja rasprava je, zbog jačine argumentacije ne samo dopuštena, već i poželjna. Činjenje lapsusa od strane suda, čak i više puta kod imena đenerala Mihailovića, možda se može razumeti, ali ne i primena pravila krivičnog u vanparničnom postupku. Konačno, ako čak prihvatimo da je, zbog promene u sastavu Veća, odlaganje okončanja postupka rehabilitacije za 3. april opravdano, njegovo neokončanje tog datuma bila bi zloupotreba prava i grubo kršenje ustavne odredbe o suđenju u razumnom roku. Praksa Suda u Strazburu je tu sasvim jasna.

Nastavak na Večernje novosti...