Izvor: RTS, 06.Sep.2011, 12:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cena napada 11. septembra

Deset godina posle napada na kule bliznakinje 11. septembra, Al Kaida je drastično oslabljena. Ipak, cena koju je Amerika platila je ogromna i nepotrebna, piše u autorskom tekstu nobelovac i profesor na Univerzitetu Kolumbija Džozef E. Stiglic.

Napadi Al Kaide na kule bliznakinje 11. septembra 2001. godine trebalo je da nanesu štetu Sjedinjenim Američkim Državama. I jesu, ali na način koji Osama bin Laden verovatno nikad nije pretpostavio. Odgovor tadašnjeg predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << SAD Džordža Buša kompromitovao je osnovne američke principe, potkopao ekonomiju i oslabio njenu bezbednost, piše u autorskom tekstu nobelovac Džozef E. Stiglic.

Napad na Avganistan koji je usledio nakon napada 9. septembra bio je razumljiv, ali naredna invazija na Irak uopšte nije imala nikakve veze sa Al Kaidom - koliko god Buš pokušavao da je uspostavi. Taj rat je, u sudaru kolosalne nesposobnosti i neiskrenog predstavljanja činjenica, ubrzo postao veoma skup.

I stvarno, kada smo računali ratne troškove SAD pre tri godine, konzervativne procene bile su od tri do pet milijardi dolara. Od tada, troškovi su prilično narasli. Sa skoro 50 odsto vojnika povratnika iz Iraka koji su "kvalifikovani" da prime neku kompenzaciju, i više od 600.000 do sada tretiranih u veteranskim medicinskim centrima, sada procenjujemo da će samo za invalidnine i troškove lečenja biti izdvojeno od 600 do 900 milijardi dolara.

Čak iako bi se Bušu moglo oprostiti što je SAD i veći deo sveta odveo u rat na osnovu lažnih pretpostavki, kao i činjenica da je lažno predstavljao troškove celog poduhvata, ne postoji opravdanje za način na koji je izabrao da ga finansira.

Njegov je rat bio prvi u istoriji koji je u potpunosti plaćen na kredit. Dok je Amerika išla u borbu, sa deficitom koji je već galopirao od uvedenih poreskih olakšica 2001. godine, Buš je odlučio da uvede još jedno poresko "olakšanje" za bogate.

Amerika je danas fokusirana na nezaposlenost i deficit. Obe pretnje po američku budućnost mogu se, nikako u maloj meri, povezati sa ratovima u Avganistanu i Iraku. Ogromna vojna potrošnja zajedno sa Bušovim poreskim olakšicama glavni su krivci zašto su SAD, od fiskalnog viška od dva odsto BDP-a kada je Buš izabran, došle do opasnog deficita i dužničke pozicije danas.

Direktna vladina potrošnja na te ratove dosada je došla do otrpilike dva biliona dolara - 17.000 dolara po domaćinstvu - sa tendencijom da nadolazeći računi podignu ovu sumu za više od 50 odsto.

Da situacija bude gora, dešavanja na Bliskom istoku uticala su na više cene nafte, terajući Amerikance da troše više novca na uvoz nafte koji bi, inače, potrošili kupujući proizvode prizvedene u SAD.

Međutim, američki vojni troškovi i dalje su, dve decenije nakon okončanja Hladnog rata, jednaki troškovima svih ostalih država sveta zajedno.

Moralni autoritet?

Ironično, ratovi su potkopali američku i svetsku bezbednost opet na način koji Bin Laden nije mogao ni da zamisli. Nezadovoljstvo u redovima američkih vojnika otežalo je regrutaciju.

Lažno predstavljajući američke ratne troškove, Buš je namerno manje plaćao trupe, odbijajući da odobri najosnovnije troškove - oklopljena vozila koja bi bila otporna na mine ili adekvatnu zdravstvenu negu za veterane povratnike.

Ali američka prava snaga, više nego njena vojna i ekonomska snaga, jeste njen moralni autoritet. Ali i on oslabljen. Dok je Amerika kršila osnovna ljudska prava, poput Habeas korpusa, njena dugotrajna posvećenost međunarodnom pravu dovedena je pitanje.

Pored svega ovoga, kolateralna ratna šteta je ogromna. Prema nekim izveštajima više od milion Iračana je poginulo, direktno ili indirektno. Najmanje 1,8 miliona ljudi je izbeglo od ratnih dejstava, a oko 1,7 miliona ljudi interno je raseljeno.

Istina, Al kaida, iako još uvek nije pobeđena, više ne predstavlja pretnju kakvu je predstavljala posle 11. septembra. Ali cenu koju su Amerika i neke druge zemlje platile da bi se došlo u ovu situaciju je ogromna i mogla je biti izbegnuta.

Sada će nas zaostavština pratiti još dugo vremena. Isplati se prvo razmisliti pa onda delati.

Nastavak na RTS...

B92: "Moguća repriza 11. septembra"