Izvor: Blic, 29.Maj.2015, 21:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ČUDO NAUKE Dodirnula je lice mrtvog brata na telu drugog čoveka
Sestra Džošue Aversanoa (21), nastradalog u saobraćajnoj nesreći, prvi put je videla lice svoga brata na drugom čoveku, pošto je porodica donirala mladićevo lice Ričardu Norisu (39).
Zahvaljujući porodici Džošue Aversanoa i uspešno obavljenoj transplantaciji, Ričard Noris, koji je sebi puškom razneo lice kada je imao samo 22 godine, sada ima lice i novi život. Dirljivi susret Džošuine sestre i Ričarda Norisa zabeležen je kamerom i prikazan u jednočasovnoj emisiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na kanalu australijske TV-mreže “Najn”.
Prilikom susreta u njegovoj kući, Rebeka ga je upitala da li bi mu smetalo da ga dodirne, a on je odgovorio: “Ne, ni najmanje.”
Nakon što je to učinila, ustuknula je i zapanjeno uzviknula: “Ovo je lice s kojim sam rasla!”
Noris je posle nesreće operisan više od 30 puta kako bi njegov izgled bio korigovan, ali je napredak bio spor, zbog čega je pao u depresiju i pomišljao na samoubistvo.
Kada je porodica Aversano pre tri godine odlučila da donira Džošuino lice, u Ričardu se pojavio tračak nade. Podvrgnuo se najsloženijoj i najskupljoj transplantaciji lica u istoriji, jer su od donatora uzeti i zubi, vilica, pa čak i jezik.
Gven Avarsano, majka tragično nastradalog Džošue, bila je sigurna da je to “ono što treba da urade”.
“U njemu sasvim sigurno vidimo našeg sina. Neke crte lica su baš kao kod našeg sina, vidimo velike sličnosti”, kaže ona.
“Toliko nam je drago što smo mogli da mu pomognemo. Iako smo imali tako težak gubitak, mogli smo da uradimo nešto dobro za nekog drugog.”
“Pitala sam ga da li je vredno rizika, a on je odgovorio ‘apsolutno’, iako su mu prognoze bile 50:50”, kaže ona.
Nije, međutim, bilo lako. U jednom trenutku pretila je opasnost od odbacivanja organa, pošto mu je lice izgorelo. Poslao je fotografije timu lekara u Medicinskom centru Univerzieta Meriland i rekli su mu da odmah dođe.
Tri nedelje se oporavljao u bolnici.
Danas ima potpuno novi život, a studija o transplantaciji njegovog lica služi za obuku lekara koji uče kako da leče vojnike i druge žrtve teških povreda lica.
Dr Eduardo Rodriges, koji je operisao Ričarda Norisa, kaže da je pristavši na operaciju pacijent preuzeo ogromnu odgovornost. Lice nije organ poput jetre ili srca, koji se redovno transplantiraju, objašnjava Rodriges, već više liči na šaku li stopalo, a Norisovo telo će uvek doživljavati novo lice kao strano telo, a imunološki sistem će ga konstantno napadati.
Do kraja života će morati da uzima lekove za slabljenje imuniteta, zbog čega će biti podložan zdravstvenim problemima. Ne sme da pije, puši, da izgori, niti da se povredi, jer sve to podstiče odbacivanje, koje može da ima poguban ishod.
“Nikada u svemu tome zapravo nije mislio na sebe”, izjavio je dr Rodriges za magazin “Dži kju”. “Želeo je da pomogne ranjenim vojnicima i drugim ljudima, da im pruži nadu. On je neverovatan čovek”, dodaje on.
Noris svakodnevno analiziraa svoje lice. Sve više se navikava na njega, ali nikada ne gubi iz vida da postoji opasnost da ga odbaci.
“Svaki dan se budim sa strahom: ‘Da li je ovo dan kada će reakcija odbacivanja biti tako jaka da lekari neće moći ništa da učine?’”
Pre transplantacije, Noris je retko napuštao kuću, a kada bi to činio, nosio je hiruršku masku i kačket. U prodavnicu je išao samo noću da se ne bi susretao s mnogo ljudi.
“Sada prolazim pored ljudi i niko me ne gleda čudno”, kaže on.
U petočlanom timu lekara koji je izveo jednu od najsloženijih transplantacija lica na svetu, bio je i plastični hirurg poreklom iz Srbije Branko Bojović.
Doktor Bojović je, inače, stručnjak za kraniofacijalnu hirurgiju (operacije lica i lobanje) dece i odraslih, mikrohirurgiju urođenih, onkoloških i traumatskih stanja.
.jpg)
