Izvor: B92, 14.Okt.2014, 13:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BiH: Ko će s kim?

Prvi rezultati opštih izbora u BiH otvorili su različite mogućnosti postizbornih kolicija.

Ipak, političke stranke su, za sada, oprezne u procenama kako bi mogla izgledati nova izvršna vlast.

Tačna raspodela poslaničkih mesta u državnom i entitetskim parlamentima još nije poznata, jer za to treba sačekati prebrojavanje svih glasačkih listića, uključujući one iz inostranstva koji još pristžu poštom.

Međutim, prvi podaci potvrđuju da će u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << slučaju bošnjačkih stranaka glavnu reč voditi Stranka demokratske akcije (SDA), kod hrvatskih će to biti HDZ BiH, dok su kod srpskih za sada podjednaki izgledi da to bude Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, ali i Srpska demokratska stranka (SDS).

U Predstavničkom domu parlamenta BiH, koji broji 42 mesta, SDA će imati između devet i 11 poslanika, Demokratska fronta (DF) Željka Komšića i Savez za bolju budućnost (SBB) Fahrudina Radončića mogu računati na po četiri ili pet mesta, HDZ BiH tri ili najviše četiri, dok će HDZ 1990. imati jednog zastupnika.

Socijaldemokratska partija BiH (SDP BiH), koja je u prethodnom sazivu imala čak osam poslanika, a sada je doživela strmoglavi pad popularnosti, verovatno će imati samo tri predstavnika i za sada se čini da među njima neće biti do sada neprikosnovenog lidera te stranke Zlatka Lagumdžije.

Slična sudbina SDP-ovoj zadesila je i Dodikov SNSD, koji je sa osam mandata spao na za sada sigurna četiri, a na toliko može da računa i SDS koji je i do sada imao toliko zastupnika, navodi agencija Hina i dodaje da se na sličan raspored snaga može računati i u entitetskim parlamentima.

Novi hrvatski član Predsedništva BiH i predsednik HDZ BiH Dragan Čović potvrdio je da je "već obavio neke razgovore" o budućoj vlasti, a Dodik je na pitanje o tome ko mu je poželjan partner u vlasti na državnom nivou odgovorio da je to upravo Čović i njegov HDZ, dok se o favoritima na bošnjačkoj strani nije izjašnjavao.

Iz najjače bošnjačke stranke SDA stižu neodređene izjave o mogućim koalicijama, a njen lider Izetbegović je u izbornoj noći, kada je bilo izvesno da ta stranka pobeđuje, rekao da su se oni koji su se u predizbornoj kampanji služili neistinama "sami sebe diskvalifikovali" kao potencijalni partneri u vlasti.

Nikoga nije direktno spomenuo, ali je očigledno da je aludirao na Radončića, koji je uz podršku svojih medija "brutalno napadao Izetbegovića, optužujući ga za lopovluk i korupciju".

U Komšićevom DF-u, stranci koju su mediji u BiH odmah po proglašenju izbornih rezultata prozvali "najpoželjnijom udavačom", takođe su suzdržani u komentarisanju mogućih koalicija i poručuju da neće ulaziti u koalicije po svaku cenu.

Predstavnici političkih srpskih stranaka čekaju konačne rezultate izbora kako bi znali ko će i kako moći da sastavi vlast.

Izjednačena izborna trka SNSD-a i ujedinjene opozicije otvorila je mogućnosti da novu vladu u završnici predvodi SDS, ali i da nijedan blok ne okupi potrebnu većinu, pa da se mora uspostaviti tzv. velika koalicija najjačih stranaka.

Lider SDS-a Mladen Ivanić, čija pobeda u trci za srpskog člana Predsednišštva BiH (uz ulazak DF-a u parlamente) predstavlja najznačajniju promenu koju su doneli protekli izbori, kazao je da je još rano za procene o koalicijama i nije isključio mogućnost da na entitetskom nivou u Srpskoj bude jedna vladajuća koalicija, a na

državnom neka sasvim druga.

U BiH su u nedelju održani opšti izbori na kojima je pravo glasa imalo ukupno 3.278.908 birača i učestvovalo 98 političkih subjekata za 518 nosilaca mandata.

Krajnji rok za objavljivanje konačnih rezultata je 11. novembar.

Predizborna kampanja i izbori u Bosni i Hercegovini su završeni, preliminarni rezultati objavljeni i znaju se pobednici i gubitnici, a iza čitavog procesa ostala je i gomila smeća na sarajevskim i ulicama drugih urbanih centara gde je bilo postavljanja plakata na za to nepredviđenim mestima.

Po pravilu, političke stranke i kandidati bi trebalo da pokupe smeće iza sebe, odnosno na mestima na kojima nije predviđeno postavljanje propagandnog materijala.

Nakon svakih izbora pojavljuje se isti problem, piše portal Klix.ba i ukazuje da su se na pojedinim mestima u Sarajevu predizborni reklamni materijali pretvorili u hrpe smeća.

Portparol Komunalnog preduzeća "Rad" Ahmed Đipa objašnjava ko je zadužen da očisti sav taj otpad i precizira da je, prema Zakonu o komunalnoj čistoći Kantona Sarajevo, zabranjeno postavljati plakate na ulične bandere, stabla, fasade, stubove, podzide pored kolovaza...

"Ali, bilo je i toga. Ukoliko Komunalna inspekcija napiše prijave tim strankama one su dužne da to uklone, odnosno da plate nekome da to ukloni. Što se tiče preduzeća 'Rad', ako dobijemo rešenja od opšine mi ćemo to uklanjati. Naravno, to se nama plaća, jer je to za nas vanredni posao", objašnjava Đipa, uveren da su komunalni inspektori, verovatno, već napisali prijave protiv nekih stranaka.

Slična situacija je, navodi portal, i u drugim gradovima BiH čije su komunalne inspekcije i u ranijim izbornim ciklusima upozoravale političke subjekte na postavljanje plakata na nepredviđena mesta, tražeći da ih sami uklone sa ulica.

Nastavak na B92...