Izvor: Večernje novosti, 06.Avg.2017, 18:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Benešovi projekti za šećeranu i vile

Čuveni češki arhitekta obogatio je početkom prošlog veka grad na Begeju i ostavio trajni spomen. Godinu dana posle Heleraua, "vrtni industrijski grad" nikao u Banatu Dok se objekti i postrojenja nekadašnje šećerane u gradu na Begeju nemilosrdno uništavaju i bukvalno nestaju sa lica zemlje, istoričarka umetnosti Vesna Karavida, kustos u zrenjaninskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, otkriva interesantnu pozadinu ovog industrijskog prvenca u Banatu i njegovu vrednost >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u evropskim okvirima! Naime, francuski arhitekta Toni Garnije početkom 20. veka, tačnije 1904, izložio je projekat zamišljenog industrijskog grada u kom je razradio arhitektonske i urbanističke detalje. Projektovao je kompleks stambenih zgrada, društveni centar i industrijski kompleks u parkovskom okruženju. Halerau - prvi ovakav "vrtni industrijski grad" u Evropi, podignut je u Nemačkoj, kod Drezdena 1909. Na istim principima je projektovana šećerana u Velikom Bečkereku, kako se nekada nazivao Zrenjanin, 1910, dakle godinu dana kasnije, a proizvodnja šećera počela je 1911. - Kompleks šećerane u urbanističkom pogledu izuzetno je ostvarenje jer realizuje jednu, tada u Evropi veoma aktuelnu, pomodnu urbanističku ideju. Realizovao ju je češki inženjer Viktor Beneš (1858-1921). On je ostavio zapažen trag u arhitekturi Praga, ali i brojnim gradovima Austrougarske sa projektima industrijskih kompleksa - iznosi Vesna Karavida. Istražujući delatnost ovog izuzetnog arhitekte, urbaniste i građevinskog preduzimača, ali i intelektualca koji je bio član Češke akademije nauka, Karavida je utvrdila da se u pogledu stila objekata zrenjaninske šećerane Beneš zadržao u tokovima takozvane geometrijske secesije, karakteristične za industrijska postrojenja. Najdoslednije ju je ispoljio na trima vilama, namenjenih porodičnom stanovanju rukovodilaca fabrike. - Kao arhitekta ovih vila, Beneš dokazuje da je hrabro uplovio u savremene graditeljske tokove. Slobodno kreira dopadljive geometrijske odnose od crveno-belih fasadnih površina. Kao poseban element u službi veće dekorativnosti obilato koristi i lažni bondruk na zabatima, što doprinosi dodatnoj likovnosti fasada - opisuje Karavida atraktivan izgled vila i drugih objekata u zrenjaninskom šećeranskom parku. * IZUZETNO Kompleks šećerana u Zrenjaninu / Foto: Istorijski arhiv Zrenjanina - Na predlog našeg Zavoda, Elekova vila je odlukom Vlade RS proglašena za spomenik kulture. Zrenjanin može da se ponosi ovom izuzetnom građevinom nastalom u češkom birou Viktora Beneša, čijih nekoliko zgrada danas krasi centar Praga - iznosi Karavida. PORODIČNA KUĆA KARAVIDA iznosi da je posebno interesantna vila koju je 1909/10. Beneš za svoju porodicu izgradio u Smihovu, rezidencijalnom delu Praga, na prostranom placu koji se proteže na dve ulice. Ona nalazi brojne analogije sa zrenjaninskom Elekovom vilom, koju Beneš samo godinu dana kasnije projektuje za prvog direktora šećerane Viktora Eleka. A obe u još većoj meri odslikavaju čiste linije i funkcionalne volumene sa velikim i svetlim prostorijama. ISTORIJA U STAROM GVOŽĐU... BIRO Viktora Beneša specijalizovao se za izgradnju šećerana. Osim u Zrenjaninu, njegova firma u periodu 1910-14. projektovala je i podigla šećerane u Belom Manastiru (Hrvatska), Trebiševu (Slovačka), Noenau na Marhu (Austrija), Njemčicama (Češka). U Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin izradili su projekat zaštite industrijske baštine i zalažu se za revitalizaciju nekadašnjih kompleksa. Za šećeranu je, po svemu sudeći, prekasno jer su nakon privatizacije novi vlasnici skoro sve porušili, a postrojenja izrezali i prodali u staro gvožđe...

Nastavak na Večernje novosti...