Izvor: N1 televizija, 28.Jul.2016, 10:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Arheolozi našli grobnicu na mestu izgradnje Kostolca B

Na lokalitetu Viminacijum arheolozi su pronašli porodičnu grobnicu, oslikanih zidova, u kojoj su se sahranjivali pripadnici višeg staleža i koja je bila u funkciji od sredine trećeg pa do sredine petog veka, a u njoj i ostavu sa dragocenostima, izjavio je Beti direktor Arheološkog instituta SANU i rukovodilac projekta Viminacijum Miomir Korać.

"Prilikom zaštitnih arheoloških iskopavanja na lokalitetu Viminacijum, na mestu izgradnje novog bloka Termoelektrane Kostolac B, >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << arheolozi su pronašli memoriju, podzemnu grobnicu (grč. hypogeum). Reč je o porodičnoj grobnici, u kojoj su se sahranjivali pripadnici višeg staleža, koji su sebi i svojim potomcima mogli da omoguće večni boravak u velelepnom objektu ukrašenom zidnim slikarstvom", rekao je Korać.

Prema njegovim rečima, grobnica je bila u funkciji duže od dva veka, krstoobrazne je osnove i ukupno je imala 11 grobnih mesta, a pronađena je na dubini od 1,80 metra.

"U uglovima centralne prostorije nalazili su se stubovi, koji su nosili konstrukciju iznad centralne prostorije u vidu svoda, kupole ili krova na dve vode. Zidovi centralne prostorije bili su oslikani. Zidno slikarstvo je očuvano na više mesta a tek će naknadna čišćenja i konzervacija fresaka pokazati njihov konačni obim. Slikano je prirodnim zemljanim bojama a dominiraju crvena, bela, oker i zelena boja koje čine bordure kao i biljne motive", objasnio je Korać.

"Pokojnici zaliveni u malteru, jedinstven slučaj"

On je dodao da su grobna mestabila uglavnom opljačkana nakon najezde Huna koja se dogodila na ovim prostorima 441. odnosno 443. godine.

Nađeno dvadesetak bronzanih novčića iskovanih u periodu od sredine III do sredine V veka

 "Posebna zagonetka je da su pokojnici zaliveni u malteru i to je koliko znamo jedinstven slučaj u svetu u rimskom načinu sahranjivanja. Naime tipologija načina sahranjivanja na Viminacijumu je toliko bogata i raznovrsna u načinu sahranjivanja da gotovo obuhvata celokupan način i ritual rimskog načina sahranjivanja", rekao je Korać.

To nije ni čudno, dodao je on, imajući u vidu da je na Viminacijumu otkriveno više od 14.000 grobova što je najveći broj rimskih grobova koji su ikad iskopani na teritoriji Rimskog carstva.

"Tokom arheoloških iskopavanja iznad i ispod poda središnjeg dela memorije, nađeno je dvadesetak bronzanih novčića koji su iskovani u periodu od sredine III do sredine V veka. Među ostalim nalazima ima i delova narukvica od stakla, delova keramičkih lampi i posuda, kao i staklenih predmeta. Izdvaja se deo nadgrobne ploče od mermera sa natpisom i dva zlatna predmeta, aplikacija krstastog oblika i glava prstena sa umetkom od stakla", rekao je Korać.

"Nađena ostava zlatnog novca"

Pronađena je i ostava zlatnog novca, što je jedinstveni nalaz na Viminacijumu, dodao je on i objasnio da je reč o sedam zlatnih novčića iz vremena careva Honorija (tri komada) i Teodosija II (četiri komada), koja je pohranjena nakon prestanka korišćenja memorije, kada je već delom bila uništena.

"Šest primeraka novca je iskovano u periodu od 408. do 420. godine, dok je sedmi primerak kovan u intervalu od 430. do 440. godine. U vreme kada je vrebala opasnost od Huna (sredina petog veka), koji su uveliko harali ovim prostorima, ljudi su u strahu skrivali svoje dragocenosti. Među njima se našao i vlasnik ostave zlatnog novca iz Viminacijuma, koji je spas za svoje blago potražio među ruševinama zaboravljene memorije. Na njegovu žalost i na našu sreću, ostava je nakon šesnaest vekova ugledala svetlost dana", rekao je Korać.

Nastavak na N1 televizija...