Izvor: MozzartSport.com, 14.Apr.2017, 11:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

IZ PERA ZORANA ČUTURE: Maltretiranje. Silovanje. Strašno, uzmu ti loptu iz ruke pet puta za redom…

Kolumna legendarnog košarkaša Cibone za hrvatski portal GERMANIJAK o finalnoj seriji ABA lige i strašnoj dominaciji Crvene zvezde nad Cedevitom prosto je morala da se nađe na našem jutarnjem meniju. Otkrijte sami zašto

Zvezda je bez ikavih problema sa 3-0 slavila u finalu ABA lige nad Cedevitom i očekivano odbranila pehar. Na tribinama zagrebačkog Doma sportova našao se i legendarni Zoran Čutura, sada kolumnista sportskog portala >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << GERMANIJAK. Bivši as Cibone koji se od odlaska u penziju oprobao i kao sportski novinar dao je svoje zapažanje koje nam otkriva "kako je to biti s onu stranu" kada Zvezda lomi sve pred sobom usred Hrvatske.

"Zvezda je bolja od Cedevite", jedna jedina rečenica mogla bi zaključiti regionalnu sezonu, opisati finale plej-ofa, objasniti zašto Zvezda ide u Evroligu, a mi ćemo u Zagrebu opet gledati nešto drugo, stajati kao samostalna celina na – recimo – pola stranice novina. Pa još uzvičnik iza tih reči. A ostatak stranice prazan… Bilo bi efektno, ali ne bi išlo. A bilo bi i politički nekorektno. No, barem mašta ništa ne košta.

Ok, Zvezda je vrlo uverljivo, autoritativno, suvereno, prošla kroz Dom sportova i još jednom je pokazala i dokazala da je najbolja regionalna ekipa i da apsolutno zaslužuje Evroligu. Moja je pogrešna procena bila u tome što sam mislio da će im ozbiljno faliti prvi plej Jović – skrušeno priznajem grešku. I mislio sam da će Cedevita pružiti ozbiljan, dostojan otpor. Ništa od toga – na parketu su reagovali baš onako kao što su reagovali i izvan parketa na odluku o suspenziji trenera Mršića zbog u osnovi benignih izjava na račun sudija. Mlako. Nikako. Kao da su zadovoljni tim drugim mestom u regiji i iskorakom u Evropu, kao da su zadovoljni sadašnjim stanjem stvari, sadašnjim poretkom.

Zapravo, baš ništa u ovoj seriji, koja i nije bila nikakva serija nego je bila jednosmerna ulica, nije zavisilo od Cedevite, sve je zavisilo od Zvezde. Što je lepo pokazalo prvih desetak minuta serije, ona prva utakmica u kojoj je Cedevita povela petnaest razlike jer su igrači Zvezde razmišljali o ispadanju iz Evrolige koje se dogodilo dva dana ranije. Kad su se malo trgnuli, razbudili, zagrejali, uključili, sve je postalo puno jasnije. Jači su, čvršći su, širi su, imaju sastav, igraju odbranu, imaju rešenja, čitaju i prepoznaju igru… Juče, u ovoj trećoj tekmi – ako se uopšte može govoriti o taktičkim rešenjima i nadmudrivanjima nakon 0-3 – do pobede su došli praktično u drugoj četvrtini kada je Radonjić "spustio" petorku i na poziciji centra formalno je igrao Tompson. Dižući agresivnost uzeli su pet puta za redom lopte iz ruku igračima Cedevite za lake poene u kontrama. E, tu sam se ozbiljno nasekirao, i tri minute prije kraja poluvremena izašao sam na nikotinsku pauzu, i ispred dvorane se do sita narazgovarao sa dva starija gospodina "o dobrim, starim vremenima, kad se ovakvo što nije moglo dogoditi". Ma događalo se, ne često, ali se događalo. Samo što je vreme profiltriralo sećanja. Taj mi je razgovor bio "highlight" večeri. Dragi ljudi, veliki pozdrav ako ovo čitate. Nisam se nasekirao kao navijač Cedevite, makar bih i ja voleo ponovno da vidim Real, Pao i Fener u Zagrebu, nego zato što sam se nekad bavio tim sportom – prilično ozbiljno – i bilo mi je užasno videti tu sekvencu. Maltretiranje. Silovanje. Strašno, uzmu ti loptu iz ruke pet puta za redom… To se ne može i ne sme dogoditi… A kada Mršić spusti petorku, suparnici im skinu tri lopte za redom u napadačkom skoku. Zvezdi s klupe kod prvih rotacija ulazi iskusni Simonović da održi ritam, digne obranu i unese dodatni bezobrazluk i čvrstinu, Cedeviti kod prvih rotacija ulazi Musa, koji ne igra košarku, nego se igra košarke. Ipak je to razlika. Rekoh, Zvezda ima rjšenja. Barem za ovakve suparnike kakav je Cedevita.

A za konačni odlazak sa utakmice odlučio sam se nakon treće deonice – bilo je minus 17, pobednik je bio odlučen, i nisam želeo da gledam i slušam naslađivanje onih dvadesetak Zvezdinih navijača, koji su nadglasavali ostatak dvorane. Mislim – imaju ljudi pravo na to, takve su bile okolnosti, takav je bio razvoj događaja, došli su u Zagreb tome se i nadajući. Ali ipak nisam takav mazohista da to gledam i slušam uživo.

Kad je Jasmin Repeša odlazio u Milano pre dve godine - iako je bio pod ugovorom sa Cedevitom zov ozbiljnog novca i velikog kluba bio je previše izazovan – kazao mi je kako je "Cedevita na raskršću, i mora dobro da razmisli o putu kojim će dalje ići". Ispada kako nisu izabrali put, nisu razmislili, nego ih puka inercija tjra dalje, istim načinom kakvim su i došli do suverenosti u Hrvatskoj i "odličnog drugog mesta u regiji".

Ups, pa sezona još nije gotova! Sad ide onaj antiklimaks od završnice domaćeg prvenstva… Još se nisam odredio prema tome, možda se i ne trebam odrediti jer je sve 'deja vu'. Sezona lova je otvorena, svi na Cedevitu, ura, juriš! I ovakvi kakvi jesu – ranjeni, izmrcvareni umorom i povredama – bolji su od konkurencije. Ma, bili bi bolji i da konkurencija napravi jednu ekipu od igrača iz svih klubova. Samo to još treba potvrditi na terenu…  Neko će vreme biti u onakvom stanju u kakvom je Zvezda bila prvih desetak minuta prve utakmice finalne serije, pitanje je koliko dugo, i pitanje je jesu li suparnici svesni toga da bi se takvo njihovo stanje moglo iskoristiti."

Nastavak na MozzartSport.com...