Izvor: Story, 28.Feb.2015, 16:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto se ne treba boriti sa strahom?
Anksioznost, bespomoćnost, borba, hrabrost, izbegavanje, ljutnja na sebe, samo su neke od reči kojima može da se opiše stanje uma, a na koji način treba da se suočimo s njim, objašnjava naš stručni saradnik.
foto: Shutterstock, Profimedia
Mnogi ljudi strah doživljavaju kao nešto izuzetno negativno što ih limitira da rade ono što žele. Istina je da nijedno drugo osećanje ne može da vas ograniči u svakodnevnim aktivnostima ako vi ne odlučite drugačije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << Strah se pretvara u patnju kada se borimo s njim, ne prihvatamo ga ili bežimo do njega. Ukoliko to prestanemo da radimo, on se sam povlači jer nije prirodno da stalno živimo u takvom stanju.
Piše: dr Vladimir Mišić, psiholog
Zašto je opiranje loše?
- Što se više borite, on više istrajava – opiranje strahu dovodi do njegovog održavanja jer je organizmu potrebno više vremena da se smiri. U takvim situacijama, vi šaljete poruku svom mozgu da opasnost još nije prošla. Čim odustanete od borbe, strah prolazi i to je signal za mozak da će sve biti u redu.
- Što se više borite, on je sve neprijatniji – borba sa strahom dovodi do stvaranja unutrašnjeg konflikta koji se manifestuje kroz stezanje tela, neprijatne telesne senzacije, dolazi do pritiska na mentalnom nivou, kao i osećaja umora i iscrpljenosti. Ako se ne borite, strah je manje intenzivan i kada prođe nema propratnih negativnih efekata.
- Što se više borite, on duže traje – borba sa strahom dovodi do toga da on traje dosta duže, što je samim tim i neprijatnije. Da se ne opirete, sve bi se dešavalo u rasponu od 90 sekundi do dva minuta. U suprotnom, može trajati satima.
- Što se više borite, to je manja šansa da ga se oslobodite na duži vremenski period – borba je posledica neprihvatanja straha i ignorisanja jednog dela vaše unutrašnje, psihičke realnosti. To vas sprečava da ga priznate, suočite se s njim i pustite ga da sam ode.
Može i sam da prođe
Kada se borite sa strahom, pojačavate osećaj bespomoćnosti jer je takva bitka unapred osuđena na propast. Tada počinjete da se ljutite na sebe jer postajete svesni da gubite kontrolu nad sobom. Ako prestanete da ga suzbijate, on će sam proći i nećete imati razloga da se osećate bespomoćno. Neke osobe misle kako uopšte ne bi trebalo da osećaju strah u nekim situacijama, što je apsolutno pogrešno. Ako se plašite, to ne znači da ste slabi. Hrabri ljudi takođe osećaju strah, ali ipak urade ono čega se plaše. Dakle, hrabrost nije odsustvo straha već suočavanje s njim.
Šta kaže podsvest?
Mnogi ljudi žele da znaju zašto reaguju strahom u nekim situacijama koje nisu same po sebi opasne. Iracionalni strahovi govore drugim jezikom, jer njih stvara onaj deo ličnosti koji nije racionalan. Oni imaju simboličku, prenesenu poruku i da biste ih shvatili, morate prevesti njihovo značenje. Na primer, ukoliko se plašite zatvorenog prostora, tu nije reč o prostornom ograničavanju, već o bojazni da nećete moći da pobegnete od straha kao neprijatnog iskustva koje vas proganja. Strah od visine i otvorenog prostora često se odnosi na gubitak granica i ranjivost. Strah od samostalnog kretanja i udaljavanja od kuće ili drugog sigurnog mesta (agorafobija) često je uzrokovan odvajanjem i samoćom. Strah od gubitka kontrole ili ludila u osnovi predstavlja našu bojazan da se suočimo s onim što nas plaši. Strah od prljavih stvari često je povezano sa našim vlastitim osećanjima koje doživljavamo kao prljave, gadne i nepodnošljive. Strah od smrti, bolesti, krvi… često predstavlja strah od praznine ili samoće.
Dakle, iracionalni strahovi su po prirodi drugačiji od onih realnih i oni dolaze iz podsvesti. Ovakva stanja moguće je prevazići osvešćivanjem i prihvatanjem, što predstavlja osnovu rada, kada je reč o ovom problemu, u svakoj dobroj psihoterapiji.
Megan Foks: Strah od papira
Američka glumica Megan Foks mrzi papire, a stručnjaci bi rekli da ima papirofobiju, iracionalan strah od ovog materijala. Ova zanosna lepotica tvrdi da je već sam dodir hartije čini anksioznom i zato, kada čita neki scenario, mora da koristi plastične čaše dok drži tekst kako njena koža ne bi došla u dodir s tom materijom.
Priredila: Ksenija Konić
.jpg)
