Izvor: Večernje novosti, 22.Okt.2014, 00:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sestra - i otac i majka

TROJE dece - Danijela, Bojan i Nikolina - posle smrti majke Petre Živković, koja se utopila u avgustovskim poplavama, ostalo je u selu Gozna kod Čelinca, bez ikoga na ovom svetu. Nesrećna žena poginula je kada je bujica u mestu Crni vir odnela automobil u kojem se vozila prema kući sa svojim prijateljem Darkom Stanojevićem, koji je takođe nastradao. Najstarija Danijela izborila se u Centru za socijalni rad za starateljstvo nad >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << maloletnim bratom i sestrom i postala glava kuće. Od smrti majke, dva meseca troje Živkovića živi kako znaju i umeju. Nemaju rodbinu. Prepušteni su svojoj snalažljivosti i ljudima dobre volje koji im pomažu da nastave život. Iznenadna smrt majke ostavila je beleg na srcu za ceo život. Zbog nje, koja se, kako pričaju Danijela, Bojan i Nikolina, za njih grčevito borila, sada i oni nastavljaju da se bore sa vetrovima života. Najstarija Danijela ima devetnest godina i sada je i otac i majka bratu Bojanu (16) i sestri Nikolini (13). Žive kao podstanari u selu Gozna. Stanarinu plaćaju 100 maraka mesečno za kuću bez vode, sa slabim elektoinstalacijama. Tu su živeli sa majkom pet godina i sanjali novi dom. Svoju kuću, svoje dvorište... Ekipu „Novosti“ ispred kuće su dočekali Danijela i Bojan, dok je Nikolina otišla sa školom u bioskop.FOND “SRBI ZA SRBE“ SVI koji žele da pomognu Živkovićima mogu da se obrate lično Danijeli u zgradi opštine Čelinac. Donacije se mogu uplatiti na račun Humanitarne fondacije „Srbi za Srbe“ uz napomenu „Pomoć porodici Živković, Čelinac“. KM: 5688061340001652, IBAN: BA39 5688 0612 0000 2134 SWIFT: BALVBA22, Kastomer: Srbi za Srbe - Uđite slobodno. Evo, spremam ručak - kaže Danijela, glava kuće. Unutra stari nameštaj. Televizor malo radi, malo ne radi. Šporet na drva, a na podu stari tepih. Frižider, teško se može reći da radi. U tri sobe na drugom spratu razvaljeni ormari. I računar se pokvario. U hodniku kaca za vodu, jer u kući nema kupatila. - Nemamo rodbinu. Borimo se. Dobila sam starateljstvo nad bratom i sestrom i to mi je bilo veoma bitno, da bismo ostali zajedno. Oca imamo, ali kao da ga nemamo. Napustili smo ga sa majkom pre deset godina, jer je bio problematičan, neodgovoran. Komšije naiđu, iako ih ima malo u selu - priča Danijela i obara pogled, dok Bojan sedi na trošnom kauču. Kaže da je posle tragedije i smrti majke, za koju su bili vezani i koja se godinama borila kao lavica za svoju decu, dobila pomoć od mnogih iz Čelinca. Posao joj je obezbedio načelnik Momčilo Zeljković, tako da sada radi u opštinskoj šalter-sali. Đuro Borić, kod koga je majka radila kao nadničar, među prvima je pritekao u pomoć. Veliku podršku su dobili i od sveštenika Danijela Ružičića, koji je alarmirao i domaće ljude i dijasporu da pomognu ovoj deci... - Naš san je da kupimo svoju kuću. Skupljamo svaku marku od pomoći koju smo dobili i blizu smo cilja - saopštava Danijela. Iako su ostali sami, hrabrost sa kojom ovo troje mladih korača je neverovatna. Za njih ništa nije teško. I nema kuknjave. Brat Bojan i sestra Nikolina svaki dan moraju da prevale po pet i više kilometara do škole. Dok Danijela na posao ide peške, osam kilometara do grada, jer do Gozne nema autobuske linije. - Nije mi teško. Moram zbog Bojana i Nikoline da budem jaka. Oni me slušaju i pomažu. Svi kuvamo i radimo poslove po kući. Pokušavamo da živimo normalno koliko možemo - ističe Danijela. U kući na svakom koraku slike sa majkom. Sa matura i raznih porodičnih veselja. Bojan kaže da mu mnogo nedostaje majka, ali da se sada trudi da bude muško u kući i pomaže sestrama. Sa majkom Petrom - Školujem se za auto-mehaničara. Ide škola nekako. Ali, sada uvek ima i nekog posla oko kuće. Sad čekamo i drva. Obećali su iz „Šumarije“ da će nam ih dovesti. Svaki dan treba donositi vodu od komšija, jer nemamo svoju - priča Bojan. U dvorištu kuće igraju se psi i mačke. Kao da i oni pokazuju da je ovde dom ljubavi.

Nastavak na Večernje novosti...