Izvor: Blic, 24.Jul.2016, 18:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NAJBOLJE SERIJE POTEKLIH 25 GODINA Bira Vesna Dinić Miljković
U zlatnoj eri televizije u kojoj trenutno živimo mnoge serije dobile su epitet vrhunskih, revolucionarnih, kultnih, čak najboljih svih vremena. Premda se mnogi slažu da je sve krenulo od Dejvida Linča i „Tvin Piksa“ (1990), poplava kvalitetnih serija na svetskom nivou zbila se od 2000. naovamo. Eksperti i ljubitelji za „TV i pop kulturu“ izdvajaju ono najbolje iz strane i domaće produkcije u poslednje dve decenije. Posle Branke Otašević, Branka Rosića, Jelene Đurović i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Milana Vlajčića na red je došla Vesna Dinić Miljković, filmolog.
DOMAĆE
#SamoKažem (2013)
Značajna ne samo kao prva veb-serija u regionu, „Samo kažem“ odiše sirovom mladalačkom energijom za koju skoro da smo i zaboravili da ne mora biti destruktivna. Pravljena o mladima i za mlade, pametno je izabrala internet kao alternativni, ali njima najbliži kanal za emitovanje i potvrdila da igra, bezbrižnost i nada ipak postoje i dalje, barem kao ohrabrujuća alternativa.
STRANE
Čista hemija (Breaking Bad, 2008)
Ako su skandinavske serije privukle pažnju svojim specifičnim pejzažom koji je neodvojiv od radnje i koji diktira opštu atmosferu svake epizode, američka produkcija uzvratila je sebi svojstvenim vesternovskim ambijentom u "Čistoj hemiji". Najnepretenciozniji zaplet u kom profesor hemije odlučuje da svoje znanje upotrebi u nimalo pedagoške svrhe, dokazuje da su najjednostavnije stvari obično i najbolje, a da uverljivost likova leži pre svega u njihovoj sposobnosti transformacije, a ne jasnoj podeli na dobre i loše.
Most (Broen/Bron, 2011)
Bilo je samo pitanje vremena kada će, nakon filmova, i skandinavske serije postati svetski brend. Nordijski noar postao je žanr koji je očarao američke i britanske gledaoce naviknute na kvalitetan televizijski dramski program. Dansko-švedska serija "Most", koja održava napetost pre svega fantastičnim likovima i promišljenim ritmom, samo je jedna od produkcija koje su zbog svoje popularnosti dobile verzije na engleskom jeziku i to tek nakon što su gledaoce ovog govornog područja vratile gledanju TV programa sa titlovima.
Izgubljeni (Lost, 2004)
Zbunjenost likova onim što im se dešava sa serijom "Izgubljeni" se u potpunosti preliva na gledaoce. Scenaristi serije inspiraciju su našli u avanturističkoj video igri "Myst", u kojoj se igrači nalaze na pustom ostrvu bez ideje o tome zašto su tu, šta treba da rade i koji je njihov cilj. Likovi serije, poput gledalaca, postaju putnici prostornog i vremenskog lavirinta, stvarajući dramaturgiju u kojoj ni jedan obrt nije nezamisliv.
Brigada (Бригада, 2002)
Četiri prijatelja iz detinjstva postaju najmoćnija mafijaška grupa u Moskvi. Iako zaplet ne nudi nešto što nismo videli ranije, ova serija inspirisana, po rečima reditelja Alekseja Sidorova, filmovima "Kum", "Lice sa ožiljkom" i "Bilo jednom u Americi", prepoznatljivom ruskom estetikom slika Rusiju Jeljcinove ere. Njena popularnost (čak i u Srbiji) zagarantovala je gledanost ruskih serija koje će uslediti, ali i kraj u svakom smislu tranzicione ere ove zemlje u kojoj se domaće serije još uvek ne priklanjaju trendovima američkog modela dramaturgije i glume.
Dosije X (The X Files, 1993)
Serija koja je obeležila devedesete godine do te mere da ambicija njenih kreatora pretenduje da njen pečat ostavi i u ovom veku. Odličan tandem FBI agenata Moldera i Skali, u potrazi za istinom koja je "tamo negde", vrlo eksplicitno dovodi u pitanje koncept vere i poverenja u američki politički sistem koji je afera Votergejt pokrenula dve decenije ranije, a koji će postati imperativ i osnova zapleta političkih trilera i drama kakve danas gledamo.
Pogledaj vesti o: Poplave
.jpg)
