Izvor: Blic, 28.Okt.2016, 06:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je u nedelju Dan "D" za KRAVE
Letnje računanje vremena završiće se u nedelju, 30. oktobra u tri sata ujutru, pomeranjem za jedan sat unazad, odnosno sa tri, na dva sata. Rezultati ankete koja je bila na sajtu "Blica" pokazali su da, od 10.779 ljudi koji su učestvovali u istraživanju, čak 74 odsto glasalo je da se pomeranje sata ukine.
Prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena nam toliko teško ni ne pada jer tada spavamo sat duže. Ovogodišnji "bonus" za spavalice je upravo to što pomeranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sata pada u nedelju noć, pa će svi imati mogućnost za, bar na kratko, produženim snom.
Pročitaj još:
Zimsko računanje vremena je pravo (astronomsko) računanje vremena. Tada je sunce u zenitu na najvišoj tački na nebu u 12 sati, dok je letnje računanje odluka država.
Glavni cilj pomeranja vremena je ušteda električne energije.
Ipak, dosta se govori o takozvanim "nus" pojavama koje na naš organizam ostavlja pomeranje kazaljki dva puta godišnje.
"Blic" je sproveo anketu u kojoj se od 10.779 ljudi, njih 7.976 izjasnilo da žele ukidanje zimsko/letnjeg računanja vremena, dok na njih 6.144 ova praksa pomeranja kazaljki ostavlja tragove na njihov bioritam u sledećih nekoliko dana.
Svaki put kada pomerimo vreme, to ostavlja posledice na naš organizam, jer se prirodan časovnik našeg tela ne prilagođava odmah satu koji se menja.
Ono u čemu se stručnjaci slažu jeste da se ljudi lakše naviknu na zimsko računanje vremena, jer tada imaju sat vremena sna više.
- Letnje menjanje ipak ostavlja više posledica jer, em što imamo sat vremena manje sna, tada je prisutna i sve češća "boljka" poznata kao prolećni umor. Tada ljudi osećaju dodatnu neispavanost i potrebno im je nekih nedelju dana da svoj organizam dovedu u normalu - objasnila je dr Slobodanka Janković.
Pošto je biološkom satu potrebno vremena da se prilagodi časovnicima na ruci, nije neobično ako vas u ponedeljak ujutru sačekaju jak umor, pospanost, ali i srčani problemi sa srcem (kod starijih ljudi).
Jedna studija je pokazala da gubitak jednog sata sna povećava rizik od srčanog udara u narednim danima i do 25 posto.
Prema rečima stručnjaka, mladima je dosta lakše da se prilagode jer se organizam, samim tim što je mlad i neistrošen, lakše privikava na promene. Starijim ljudima i hroničnim bolesnicima se ipak savetuje da se tih nekoliko dana od pomeranja sata ne kreću previše, kao i da pojačano odmaraju.
Pomeranje sata loše utiče i na životinje
Da vraćanje kazaljki ne utiče samo na ljude, objasnio je i dr vet. med. specijalista Čedomir Janković koji je rekao da se tada dešava da krave daju manje mleka.
- Ukoliko su krave navikle na mužu u 7 ujutru, a sat se pomeri unazad, to može biti problem. Ako ih pomuzete sat kasnije ili ranije nego što to uobičajeno radite, može doći do promena pri količini mleka. Zato se uvek savetuje da se, bar što se životinja tiče, pomeranje sata ostavi po strani i sa životinjama postupa kao i tokom cele godine - rekao je on.
Poslanica Narodne partije Austrije u EU Parlamentu Elizabet Kestinger rekla je da je potrebno ispitati odluku o pomeranju časovnika. Kako je objasnila, rezultati studije koje je sprovelo Udruženje poljoprivrednika Nemačke, pokazalo je da krave u periodu pomeranja vremena ponekad daju i do deset litara mleka manje.
Kada je uvedeno pomeranje časovnika?
Pomeranje kazaljki u Zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970. uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine satovi su pomerani u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a pre pet godina donet je novi zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
Ko je osmislio ovakav način računanja vremena?
Ovu ideju je prvi smislio Džordž Vernon Hadson, entomolog sa Novog Zelanda, koji je 1895. u radu pred Kraljevskim društvom u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata.
Ipak njegova ideja je na kratko zaboravljena, ali ju je deset godina kasnije opet predložio britanski graditelj Vilijam Vilet.
On je 1905. godine kada je jednog jutra otišao na jahanje primetio kako je sunce odavno izašlo, a veliki broj ljudi još spava. Znajući da se vreme sunčevog izlaska menja tokom godine i da u letnjim mesecima, obdanica počinje ranije, Vilet je pokrenuo veliku kampanju za uvođenje prakse pomeranja vremena.
Pogledaj vesti o: Pomeranje sata
PAŽNJA! U NEDELJU SPAVAMO SAT DUŽE: 30. OKTOBRA kazaljke vraćamo 1 čas UNAZAD!
Izvor: Kurir, 28.Okt.2016
...Kako je saopštila Direkcija za mere i dragocene metale, čas koji se zbog pomeranja za jedan čas unazad pojavljuje dva puta, prvi put se označava kao 2A, a drugi put kao 2B..Prelazak na letnje i zimsko računanje prvi put je uveden na severu Evrope davne 1916 godine da bi se "produžio dan" i period...
.jpg)
