Izvor: Politika, 23.Maj.2015, 14:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve manje pokojnika s penzijom
Ukoliko matičar u roku od tri dana ne dostavi izvod iz knjige umrlih, Fond PIO nastavlja da isplaćuje penzije
Jedna Japanka uhapšena je prošle nedelje pošto je otkriveno da je primala penziju svojih roditelja preminulih pre pola veka, objavila je tamošnja policija. Mitsue Suzuki (86 godina) tako je u džep, tokom ovih 50 godina, stavila 375.000 evra.
Da Japanka nije usamljen slučaj potvrđuje i primer >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedne 58-godišnje Zagrepčanke koja je do prošle godine, (30 godina varala državu primajući penziju pokojnog muža), ubedivši tamošnji PIO fond da je s njim još u braku. Uz izjavu dva svedoka uverila je nadležne da je s njim bila sve do njegove smrti, iako je on umro 1984. godine i na osnovu toga tražila porodičnu penziju. Oštetila je penzijski fond za 130.000 evra.
Da li i kako naš penzijski fond uspeva da otkrije ovakve prevare i da li prevaranti u ovakvim situacijama moraju da vrate nezakonito uzet novac i šta ako nemaju drugih primanja da vrate ukradeno?
Jelica Timotijević, direktor Sektora za odnose s javnošću u PIO fondu, objašnjava da Fond ne može direktno da sazna da li je i kada korisnik penzije preminuo. Do takvih podataka dolazi na razne načine.
– Zakon obavezuje matičara da obavesti Fond PIO o smrti penzionera u roku od tri dana od dana izdavanja izvoda iz matične knjige umrlih. Na taj način se obustavlja dalja isplata penzija i ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Kako koji put od matičara ne dobijemo takve informacije u zakonskom roku, jer izvod iz knjige preminulih stigne sa zakašnjenjem ili nikada, Fond nema drugih načina da sazna da li je neko preminuo, a njegovi naslednici nastavili da primaju njegovu penziju, objašnjava Timotijevićeva.
Još, ipak, nije zaboravljen slučaj od pre dve godine, kada je Aleksandar Š. iz Bora punih 18 meseci krio beživotno telo svog oca kako bi i dalje podizao njegovu penziju.
U Fondu PIO potvrđuju da je ovo drastičan primer, ali navode da njihova pravna služba, o broju ovakvih primera, ne vodi nikakvu zvaničnu evidenciju. U Fondu PIO kažu da zahteve za povraćajem novca podnosi svaka filijala pojedinačno i to po „strogo definisanoj proceduri”.
Do 2013. Fond je mogao da uparuje podatke sa poslovnim bankama koje isplaćuju penzije, sa MUP-om ili sa statističkim zavodom. To je bio, kaže ona, način da se spreče zloupotrebe koje nisu retke.
– Najčešće se događalo da naslednici ili osoba koja ima ovlašćenje za tekući račun korisnika penzije, po nekoliko meseci ili čak i godina posle smrti penzionera, nesmetano sa bankomata, ili uz ovlašćenje podiže njegovu penziju iz banke i na taj način šteti Fond, koji nema saznanje da je korisnik preminuo, objašnjava naša sagovornica.
Ona kaže, da je činjenica da mnogi penzioneri žive sami, neki su bolesni, nepokretni ili teško pokretni, tako da ovlašćuju bliže ili dalje srodnike, pa čak i komšije da za njih podižu penziju, što je legalno. Ovo ovlašćenje važi godinu dana i mora se obnavljati.
– U praksi se, međutim, pokazalo da pojedini od tih ovlašćenih ili onih koji imaju karticu i „PIN kod” za bankomat, nesmetano i posle smrti penzionera nastave sa podizanjem njihovih penzija umesto da obaveste nadležnu filijalu Fonda o tome, kako bi isplata penzije bila obustavljena i ne bi došlo do preplate koja mora da se vrati, kaže Timotijevićeva. Sada je toga sve manje, ali se ipak i takve stvari događaju.
Pre nekoliko godina zabeležen je, međutim, slučaj penzionera koji je duže bio van zemlje, pa niko nije podizao novac sa njegovog računa, tako da je prilikom povratka prvo morao da dokaže svoj identitet da bi mu bile isplaćene penzije za period boravka van zemlje.
– Da je Fond blagovremeno imao informaciju da je čovek odsutan, ne bi privremeno obustavljao isplatu penzije, kaže ona.
Jedan od najčešćih načina da se sazna za smrt penzionera je kada porodica dođe da naplati pogrebne troškove, kao i povraćaj penzije koju na povratnici evidentira poštar u slučaju isplate penzije na kućnu adresu.
– Kada bi svi primenjivali zakon i obaveštavali Fond o preminulima na vreme, nikada ne bi ni došao u situaciju da na posredan način saznaje ovakve stvari koje su važne za poslovanje Fonda i brigu o budžetskim sredstvima, zaključuje Timotijevićeva.
.jpg)
