Izvor: Večernje novosti, 24.Sep.2014, 00:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rezovi bolni, ali neophodni

MANjE zarade i penzije, kao deo vladinih mera štednje, svakako će smanjiti kupovnu moć dela građana Srbije. To će otežati i položaj domaćih proizvođača i trgovinskih firmi, odnosno svih onih kompanija, kojima je više od 60 ukupnog prometa, vezano za tržište Srbije.Dragoljub Rajić, konsultant kaže da će više od 104.000 registrovanih firmi i 217.000 preduzetnika zabeležiti pad prihoda i morati da se potrude da budu još jači od svoje konkurencije, kako bi opstali na tržištu.- S >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << druge strane, ovo je ipak hrabar potez Vlade koji će sprečiti dalje zaduživanje zemlje i povećanje poreskog opterećenja privrede i građana u budućnosti, koji bi bili nužni da se ti dugovi vrate - kaže Rajić. - Da je to urađeno još 2008. ili 2009. godine verovatno ne bismo imali toliku stagnaciju u privredi i sunovrat kupovne moći za skoro 40 odsto, već bi pre došlo do laganog oporavka. Dugoročno, potrebno je da se javni sektor i državna uprava u Srbiji reformišu, jer ovaj nivo privredne aktivnosti ne može da finansira zarade više od 450.000 onih koji rade za državu.Prema mišljenju Danila Šukovića, ekonomiste, „smanjenje plata i penzija direktno pogađa srednju klasu, odnosno onaj njen deo koji je zaposlen u javnom sektoru, kao i bolje stojeće penzionere, i sasvim je izvesno da će se njihova potrošnja značajno smanjiti“.- To će imati nepovoljne posledice na tražnju za svim dobrima i uslugama koji su potrebni srednjem sloju - objašnjava Šuković. - Manja potrošnja, naravno znači i manju proizvodnju ukoliko domaće firme ne uspeju da smanjenje tražnje nadomeste većim izvozom. Ovo je, nažalost, manje verovatno, jer je slaba konkurentnost naših preduzeća da bi u kratkom roku mogla da nadomeste manju domaću tražnju većim izvozom.Ekonomista Milan R. Kovačević, ocenjuje da je Srbija u recesiji i da opada privredna aktivnost. Maloprodaja je ove godine, kaže, u prvom polugođu pokazala mali zaokret ka rastu, a smanjenje penzija i zarada u javnom sektoru će smanjiti tražnju za proizvodima i uslugama, a time i prihode od PDV i poreza i doprinosa na zarade, pa će i efekat te „štednje“ na smanjenje deficita biti manji od očekivanog.- Usporiće se i vraćanje Srbije iz recesije na privredni rast, koji se skoro nijednom novom merom ne podstiče, iako bez njega nema boljitka - ističe Kovačević. - Golema je prezaposlenost u javnom sektoru koji loše funkcioniše, te guši proizvodnim delatnostima mogućnost stvaranje nove vrednosti, a očito nema političke volje da se ona kreše.LjAJIĆ: BEZ POREMEĆAJA NA TRŽIŠTUMINISTAR trgovine Rasim Ljajić ne očekuje da će predložene ekonomske mere izazvati znatnije poremećaje kada je reč o snabdevenosti i cenama osnovnih životnih proizvoda.- Analize koje smo radili pokazuju da oni koji imaju najmanja primanja, uključujući i najveći deo penzionera, većinom kupuju domaću robu, tako da neće biti ni nekih znatnijih poremećaja kada govorimo o domaćim proizvođačima hrane i osnovnim poljoprivrednim prehrambenim proizvodima - smatra Ljajić.Predložene ekonomske mere, dodao je, imaju smisla samo ako se uradi i na prihodnoj strani budžeta i zato mora da se povećaju proizvodnja, izvoz, konkurentnost privrede i produktivnost.

Nastavak na Večernje novosti...