Izvor: Poznati.info, 10.Mar.2013, 14:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nenad Radujević Biografija
Nenad Radujević rođen je 29. oktobra. 1966. godine. Osnivač i direktor Modnog studija „Klik” (1991), pokretač i autor Beogradske nedelje mode (1996), pokretač časopisa FAAR (2007), profesor u francuskoj školi za modu „Mod art”. Osnivač Modnog studija „Klik” prve pare zaradio je crtajući, želeo je da bude đubretar, pa građevinski inženjer, zna šta je srećna porodica iako je ostao bez oca, a nervira ga što i dalje mora da objašnjava kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << gej lobi u srpskoj modi ne postoji.
Devedesete godine, da možemo, izbrisali bismo iz sećanja. Počinjao je rat, inflacija je hvatala zalet, sankcije su visile u vazduhu, a jedan momak rešio je da baš tada krene u smelu modnu avanturu.
- Prvu reviju napravili smo 13. juna 1991, a dve nedelje kasnije izbio je rat sa Slovenijom. Potvrda da je naša firma osnovana stigla je na moj 25. rođendan, u jesen iste godine. Možda je i to neka simbolika? Da sam znao šta nas čeka, verovatno bih brzo odustao, ali desilo se obrnuto — seća se svojih početaka Nenad Radujević, osnivač i direktor Modnog studija „Klik”, i pokretač i autor Beogradske nedelje mode, čovek zaslužan što je Beograd notiran na svetskoj mapi modnih zbivanja.
- Bio sam zaluđen novom idejom, zanemario sam okruženje koje je bilo strašno. Imao sam puno problema, ali sam grabio napred i učio. Nisu nas ozbiljno shvatali, nazivali su nas malom veselom družinom. Imao sam samo 24 godine kada sam ušao u sve ovo, bilo je hrabro početi tako nešto. Sredinom devedesetih, kada nije moglo da se misli o modi, pokrenuli smo Fashion Week, bili smo prvi u Istočnoj Evropi, u regionu, koji su se ohrabrili da to rade, i nije bilo uzalud.
Nesuđeni glumac
Pre nego što će zakoračiti u modu, bio je student građevine. Ali sklonost ka modi ispoljio je vrlo rano i originalno.
- Moje prvo interesovanje za modu potiče od dečačke želje da budem đubretar. Bilo je to početkom sedamdesetih godina kada su đubretari dobili jarkonarandžaste uniforme, a ja sam bio opčinjen njima. Na sreću mojih roditelja, brzo sam zaboravio tu ideju, ali verovatno sam već tada imao smisla da prepoznam nešto aktuelno, moderno, makar to bile i uniforme. Potom sam želeo, i to saopštio tati, da budem građevinski inženjer. Te želje držao sam se od šeste godine pa do upisa na Građevinski fakultet. Moja najdraža igra bile su kockice, pravio sam čitave gradove i sela, to je ta kreativnost koju sam kasnije ispoljio u srednjoj arhitektonskoj školi.
- Moja sestra igrala se lutkama, a meni su lutkice služile da dopune te gradove i sela, da se voze u automobilima, a voleli smo da se igramo i filmova. Imao sam čast da u toj igri budem Marko Antonije, a inspiracija je bila drugarica koja je igrala Kleopatru. U školi sam voleo matematiku, išao sam na takmičenja iz fizike, astronomije, bio sam izviđač, trenirao sam fudbal i tenis, bio sam prvak škole u šahu, osvajao sam nagrade na takmičenjima u plivanju. Očigledno je da sam bio živahno dete, mada sam sebe smatrao stidljivim. Bio sam odličan đak, a kad me je uhvatio pubertet, znao sam da bežim sa časova, ali pametno.
- Odlazio sam u amatersko pozorište „Branislav Nušić” u Zemunu i tu sam počeo da pronalazim sebe. Bio sam ponosan na svoju ulogu Malog princa, dobio sam za nju i dobre kritike, a statirao sam i u „Karmini Burani” Ljubiše Ristića. Batine za ceo život dobio sam kada sam prvi put probao da pušim cigarete, ali sam u trinaestoj-četrnaestoj godini shvatio da mi se to ne dopada. Od tada sam nepušač.
Miki Maus
Osamdesete godine u urbanom Beogradu bile su idealne za odrastanje tinejdžera.
- Kao i svaki pripadnik te generacije, voleo sam da pratim modu. Imao sam dugu podignutu kosu, poput frizura članova popularnih bendova tog vremena. Iz tog neoromantizma prešao sam u dark fazon sa zalizanom kosom punom ulja i vezanom u rep. Imao sam sreću da odrastam na muzici Blondi, Dejvida Bouvija, „Depeš moda”, grupe „Denis i Denis”, Slađane Milošević, „Video seksa”. Turbofolk je bio daleko od nas. I danas na svojim zabavama puštam upravo takvu muziku. U vojsku sam otišao odmah posle srednje škole, državi sam se na vreme odužio, a tamo sam naučio neke stvari o organizaciji i disciplini koje su mi i kasnije koristile.
- Prve pare zaradio sam kao crtač, na praksi u arhitektonskom birou, a pomagao sam crtajući i rođacima koji su radili u „Kolingu”. Od tih para kupio sam svoje prvo odelo koje sam čežnjivo pre toga gledao u izlogu. Najzanimljivije pare zaradio sam kao maskota Mikija Mausa u promociji Diznijevih izdanja, na Sajmu knjiga. Pokazalo se da sam uspešan i kao prodavac knjiga, čime sam se bavio u pauzama, kad nisam bio Miki Maus. Taj dar nasledio sam od svojih roditelja, koji su se bavili ekonomijom. Kasnije je moj otac i uticao na mene da osnujem firmu, želeo je da mi pomogne, da primeni svoje iskustvo, jer je bio cenjen u ekonomskim krugovima kao dugogodišnji finansijski direktor Robnih kuća „Beograd” i generalni direktor Poslovnog udruženja robnih kuća Jugoslavije. Paralelno sam i studirao građevinu, a onda sam morao da se opredelim između građevine i mode. Srce je prevagnulo na tu stranu, shvatio sam da je to moj životni poziv.
Devedesete godine ostavile su svoj trag i kada je ljubav u pitanju. Njegova tadašnja devojka, popularna pevačica, dopala se i predsednikovom sinu Marku Miloševiću.
- Leontina i ja imali smo ljubavnu vezu koja je trajala duže od tri godine. Pokušavali smo da je sakrijemo od očiju javnosti, ali ona je postajala sve popularnija i to je lagano procurilo iako smo se čuvali od toga. Marko Milošević jeste bacio oko na Leontinu, ali nismo hteli mnogo da pričamo o tome. Najvažnije je bilo što smo uspeli da očuvamo ljubav bez obzira na pritiske sa strane. Marko nije bio robustan kako se priča, ali najvažnija je bila naša ljubav koja je sve ostalo pobedila. Ona je te 1996/ 97. bila pevačica godine, a kasnije je još dugo nosila titulu najelegantnije pevačice. Mi u „Kliku” bili smo zaduženi za njen izgled. Svojih ranijih ljubavi rado se sećam, kroz celu osnovnu školu imao sam tajnu ljubav, u srednjoj školi se to promenilo, dolazile su neke nove devojke. Vrlo dobro pamtim svoju prvu ljubav i zaljubljenost koja je trajala dve godine. Bili smo u ozbiljnoj vezi, a lepo je što smo i dan-danas u kontaktu, nismo se slučajno spojili pre trideset i nešto godina.
Lobi
Godine prolaze, ali na Nenadu ne ostavljaju traga.
- Mnogi me već prozivaju zbog toga, nikoga ne mogu da ubedim da zaista ništa nisam radio na svom licu. Čak molim fotografe da mi ne peglaju slike. Imam dobru genetiku, moja mama u sedamdesetoj izgleda mladoliko. Zato kažem da sam mlađi brat Dorijana Greja. Mlađi brat je u bajkama uvek onaj dobar, zato sam prisvojio tu titulu. Moji prijatelji me znaju kao vrlo upornog, čak bih rekao tvrdoglavog, teško odustajem od nečeg što sam započeo. Doživeo sam da me iz Njujorka predlože za predstavnika čitave regije u novom projektu World Fashion Week, da je njima više stalo do toga nego nama. Moj optimizam nekad je nepopravljiv i neutemeljen i pomaže mi da gledam u svetliju budućnost. Ako budemo stalno kukali i patili, nećemo nikuda stići. Volim da širim svoj optimizam.
Kao i svuda na zemaljskoj kugli, i u svetu mode prisutna je gej populacija, a zanimalo nas je kako funkcioniše srpski gej lobi.
- Gej lobi u našoj modi ne postoji, kod nas nema toliko para da bi se formirao ikakav lobi, sve je nekako obezvređeno i van glavnih privrednih fokusa. I tu smo mimo sveta. A što se tiče gej populacije, ima mnogo pametnijih načina da se pomogne toj manjinskoj grupi koja traži svoja prava nego što se trenutno radi.
Vrlo često na listama poželjnih neženja, osvane i Nenadovo ime.
- I moja porodica se pita „dokle neženja”. Sve što se u javnosti priča o mom privatnom životu meni je simpatično. Svoju intimu ipak čuvam za bližu okolinu. Imam sreću što sam živeo u harmoničnoj porodici i mnogo dugujem svojim roditeljima na vaspitanju koje sam dobio. Otac mi je umro pre 12 godina, ali ostavio je snažan pečat na mene. Znam šta znači živeti u srećnoj porodici i svakako bih voleo da budem otac. Moje sestričine Mina i Neva ispunjavaju mi život, one su nadomestak porodice koju još nisam zasnovao.
Nenad Radujević
Izvor i foto: Wikipedia, pulsonline.rs
.jpg)
