Izvor: Blic, 15.Mar.2011, 01:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

S onu stranu uma

Tadija Janičić, slike, “Optimizam u službi života 2”; Galerija “Remont”; traje do 18. marta

Tadija Janičić (Nikšić, 1980), završio je Akademiju umetnosti u Novom Sadu 2004. godine u klasi prof. Milana Blanuše. Laureat je prve nagrade 37. novosadskog salona za sliku, nagrade YU palete mladih Vrbas, godišnje nagrade za crtež Fakulteta likovnih umetnosti Cetinje i priznanja za najboljeg mladog stvaraoca u kategoriji crtež, u okviru projekta "Perspektive II”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Art klinika.

Reč autora: "Slikajući nemam nameru da kritikujem stvarnost već pokušavam da obratim pažnju na ono što je bitno savremenom čoveku. Moju umetnost ne mogu nazvati društveno angažovanom, iako sadrži dosta ironijskih konotacija na svet u kojem živimo. Svet koji se interpretira ovim slikama je izražajan i koloritan, a figuracija naglašena, što posmatraču mami uzdržani osmeh. Ona konotira okupiranost savremenog čoveka prepoznatljivim likovima pop kulture. Povremena prenaglašenost i grotesknost na platnima ističu stvarnost onakvu kakvom je vidim.”

Ocena. Janičić je slikar koji ne liči ni na koga. Slikar koji je pronašao svoj fazon. Njegovi oblici su originalni, boje živopisne. Celina (slika) emanira gomilu apsurda. Kako? Kompozicija je poput vrta (uživanja) u kome zbivanja deluju čak smešno. Naizgled, slika je tu da nas zabavi, ali pošto privuče gledaoca, ovaj shvati da je ironija slikarev stav. Kritika društva? Bilo bi to prozaično reći. Uostalom (u nas), kritika više ničemu ne služi osim individualnom pražnjenju. Zato Janičićev „Optimizam u službi života" nosi finu igru sarkazma, raskalašnosti i nesputane imaginacije koja vodi u grotesku. Groteska je još jedina odbrana od nas samih. Ona nije komična već zapravo zastrašujuća jer Janičić gradi sliku raspadanja duhovne strukture prelazeći granicu prirodnog, mogućeg i prihvatljivog, na primer kada slika čoveka u čeljustima ajkule.

Nastavak na Blic...