Izvor: 24sata, 30.Okt.2014, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dvorac duhova postaje muzej

Dvorac u Beočinu poznatiji kao Špicerov ili Dvorac duhova konačno je dobio novog gazdu, barem u narednih 50 godina. Komisija opštine Beočin za sprovođenje davanja u zakup dvorca prihvatila je jedinu pristiglu ponudu koju je dostavio Kulturni forum iz Sremske Mitrovice.

BEOČIN - Plan je da se u obnovljenom dvorcu otvori muzej narodnih nošnji podunavskih regija, restoran s vinotekom ili pivotekom, suvenirnice, biblioteka, hostel, te kancelarije za potrebe raznih domaćih i >> Pročitaj celu vest na sajtu 24sata << međunarodnih turističkih agencija i predstavništva.

- Polovinom sledećeg meseca potpisaćemo ugovor s opštinom Beočin, a adaptacija dvorca kreće s proleća. Za tri godine dvorac bi trebalo da blesne u punom sjaju, a za čitav projekat trebaće nešto više od 1,5 miliona evra - rekao je Radomir Jovelić Višorov, predsednik Kulturnog foruma i rukovodilac nacionalnog centra.

Dvorac | Foto: N. Mihajlović

Zamak u Beočinu jedan je od najlepših secesionističkih zamkova u ovom delu Evrope. Ukrasi na fasadama, zmajolike i zmijolike glave, kao da su ispale iz nekog ponoćnog vašara duhova, što je dovoljno za razne sremačke legende. Najpoznatija je ona o graditelju čije se ime dugo nije moglo saznati. Tek pre tridesetak godina, kada je započeto restaurisanje zamka, u ohlađenom pepelu gipsane peći pronađen je pergament na kom je bilo zapisano sledeće: Po sjaju njegovih očiju bih rekao da dolazi sa Dalekog istoka. Zove se Nador. Otkad je stigao, nije progovorio ni jednu jedinu reč - samo ćuti i gnječi gips za fasadu i ukrase na zamku.

Dvorac | Foto: N. Mihajlović

Nepoznati autor ovog zapisa posle se divi tom “sedmoprstom mračnjaku koji sa poslom prekida jedino kada se moli”. Po legendi njegov život nije završio slavno, pretvorio se u golubiji izmet pošto je prethodno zgnječio belog goluba.

Dvorac je inače sagradila porodica Špicer 1898. godine a projektovao Imre Štjandl. Ede Špicer je bio jedan od vlasnika Beočinske fabrike cementa.

Kulise za Kusturičin i Istvudov film

ISTORIJA - Ovo kulturno dobro svojevremeno je bila biblioteka, dom kulture, iz njega se oglasio prvi radio u Beočinu, a onda je gotovo do kraja prošlog veka bio ekskluzivan restoran sa prenoćištem. Sedamdesetih godina prošlog veka dvorac je zapao za oko filmadžijama, pa je u njemu Klint Istvud snimao scene za jedan krimi-film. Kasnije je Emir Kusturica 1998. ovde snimao deo filma „Crna mačka, beli mačor“.

Nastavak na 24sata...