Izvor: B92, 31.Dec.2010, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
2010: Slobodan Vujanović - TOP 20
Mislim da sam ove godine odgledao preko dvestapedeset filmova premijerno prikazanih 2009. ili 2010. kod nas ili negde u svetu.
Pred vama su dvadeset i dva najbolja od njih, razmeštena na dvadeset pozicija. Većina ovih filmova kod mene je probudila osećanje da sam odgledao nešto što, u većoj ili manjoj meri, do sada nisam imao priliku da vidim. Ili me je podsetila sa koliko lakoće film (kada je odličan) barata vrlo komplikovanom stvarnošću (Treeless Mountain, Babies, Copie >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Conforme, Toy Story 3...). Ako niste odgledali neke od ovih filmova, iskoristite listu kao predlog menija za novogodišnje blagdane. Ako jeste, onda se slažete sa mnom, jel da?
20 GREENBERG (r. Noah Baumbach)
19 TREELESS MOUNTAIN (r. So Yong Kim)
18 NE TE RETOURNE PAS (r. Marina De Van)
17 THE HUMAN CENTIPEDE (First Sequence) (r. Tom Six)
16 BABIES (r. Thomas Balmes)
15 EXIT THROUGH THE GIFT SHOP (r. Banksy)
14 COPIE CONFORME (r. Abbas Kiarostami)
13 EL SECRETO DE SUS OJOS (r. Juan Jose Campanella)
12 WHITE LIGHTNIN’ (r. Dominic Murphy)
11 LAST TRAIN HOME (r. Lixin Fan)
10 PIZZA IN AUSCHWITZ (r. Moshe Zimerman)
Dokumentarac o Jevreju koji sa svoje dvoje odrasle dece ponovo prelazi put od rodnog doma do zloglasnog logora u koji je kao dečak odveden. Njegovoj deci to i nije najzanimljivije putovanje na koje ih je neko mogao povesti.
Iako se bavi jednom od najškakljivijih i najeksploatisanijih tema u poslednjih trideset godina Zimermanov film uspeva da u isto vreme bude i tragičan i herojski, ali i satiričan, pa čak i groteskan. I neočekivano zabavan.
09 TAKING WOODSTOCK (r. Ang Lee)
Kako je izgledao čuveni festival iz ugla momka koji ga je praktično inicirao.
Leejev superpotcenjeni film praktično objašnjava Woodstock upoznajući nas sa galerijom najraznovrsnijih čudaka koji su posredno ili neposredno uticali na njegovo održavanje. Međutim, u srcu tog šarenog haosa krije se gorkoslatka priča o odrastanju, ništa lošija od nekih najboljih koje smo do sada videli.
08 A SERIOUS MAN (r. Joel and Ethan Coen)
Larry Gopnik je sitni profesorčić čiji život lagano postaje serija iskušenja koja od njega neprekidno traže istu stvar- da ostane dobar čovek.
Od uvodne sekvence koja se može interpretirati kao alegorični kod za čitanje celog filma, braća Coen se sofisticirano sprdaju sa idejom čovekove mogućnosti da se uopšte opre zadatoj sudbini. Čime je otvoreno pitanje moralnosti svega onoga što zovemo... našim izborom.
07 HELEN (r. Jow Lawlor & Christine Molloy)
Helen je devojka koja policiji pomaže u rekonstrukciji slučaja nestanka njene vršnjakinje Joy. Kroz taj proces Helen rekonstruiše i prazna mesta u svom životu.
Ovaj film u formi skoro impesionističkog trilera transcendira zločin koji mu služi kao povod za pokretanje priče i postaje simfonija situacija u kojoj gledalac i glavna junakinja imaju jedinstvenu priliku da prožive istu stvar.
06 YOUTH IN REVOLT (r. Miguel Arteta)
Michael Cera (opet) igra tunjavog tinejdžera koji ulazi u žarko željenu ljubavnu turbulenciju kada sretne fatalnu Sheeni, čiji je monotoni whitetrash život podjednako zarobljen i u maštanja o zločestom francuskom šiku šezdesetih.
Youth In Revolt je u isto vreme jedna slobodna indi interpretacija Goddarovog A bout de souffle, ali i duhovit pokušaj da se hronično neglamurozni svet američkog indi filma ispuni pričom koja i želi i može da bude veća od života. Ako ne želite da odrastete u svoje roditelje, ovo je „film o odrastanju" koji treba da odgledate.
05 WHERE THE WILD THINGS ARE (r. Spike Jonze)
Priča o dečaku Maxu koji bežeći od uobičajene bede porodičnog života stiže u kraljevstvo džinovskih džangrizavih i sujetnih životinja. Ne naročito voljnih da brinu o njemu na način na koji nas je Disney navikao.
Jonzeov film ne izbacuje iz dečijeg života osećanja poput straha, nesigurnosti, melanholije, pa čak i pesimizma- osećanja koja su deci odrasli odrekli, verovatno iz razloga griže savesti. Pri tome Where The Wild Things Are u velikoj meri konstatuje destrukciju kao logičan metod nastanka dečije ličnosti i ne preza od toga da nam pokaže koliko u tom procesu usamljenost može da se podvuče pod kožu.
04 ALICE IN WONDERLAND (r. Tim Burton)
Alisa upadne u rupu i dođe u svet sa one strane. Rupe.
Burtonova Alisa je muškastija i ratobornija. Ceo njen „trip" može se čitati kao ubrzano sazrevanje i pobeda onog „ženskog principa" koji se uzda u se i u svoje kljuse. A naročito ne u muškarce. Diskutabilan feminizam na stranu, Alice In Wonderland je prvi film u kome 3D mašinerija nije samo razlog za skuplju kartu, već zaista povećava baroknost ionako sumanuto dobro dočaranog sveta.
03 SOCIAL NETWORK (r. David Fincher)
Priča o nastanku Facebooka i njenom (ko-)osnivaču Marku Zukerbergu. Zasnovana na knjizi koju Facebook nije blagosiljao.
Kao što sam to već pisao u svojoj recenziji ovog filma, Social Network je film koji svoju virtuoznost duguje isključivo maestralno komponovanom scenariju Aarona Sorkina, punom britkih i po inteligenciju zapanjujuće neuvredljivih replika. A ne zaboravite ni ljubavnu priču.
02 VALHALLA RISING (r. Nicolas Winding Refn)
U doba vikinga jedan autsajder i jedan dečak pokušavaju da prežive, pre svega ubitačno oštre krstove tek pohrišćanjenih divljaka, a potom i putovanje u Novi svet.
Refn sve više primiruje svoje bavljenje uber-mačoidnim muškarcem i od sirovih slika nasilja Bleedera i Pushera, preko hiper-poetizovanog Bronsona sada stižemo do skoro nedramskog prikazivanja sirove, surove muškosti uhvaćene u niz kontemplativnih slika koje su tek nešto življe od slikarskog platna. Očigledno nikada nije bilo teže biti muškarac. Nego danas.
01 I’M STILL HERE (r. Casey Affleck)
TOY STORY 3 (r. Lee Unkrich)
KICK ASS (r. Matthew Vaughn)
Prvo nisam mogao da se odlučim koji je od ova tri filma najbolji, a sada više ni ne želim da to uradim. Svaki od njih je u narečenom žanru (autobiografski dokumentarac, animirani film za decu i odrasle, superherojski film) napravio je krupan korak u pravcu destabilizacije naše predstave o tome kako svaki od ovih žanrova (ne) treba da izgleda.
Affleckov dokumentarac o ličnom i profesionalnom posrnuću njegovog prijatelja i glumca Joaquina Phoenixa je, dok sami autori (kao) nisu priznali da je sve fejkovano, zbunjivao sve koji su ga gledali- s jedne strane činjenicom da jedna osoba sebi dopušta takvu promociju svojih loših strana ili, još bolje, da je u stanju da ih tako verno dočara. Nakon ovog filma Joaquin je veći od Holivuda.
Toy Story 3 je nakon serije dobrih-do-vanserijskih Pixarovih filmova odlučio ono što nijedan pre njih nije probao- a to je da bude veći od filma, da bude Prohujalo sa vihorom animiranog filma. I uspeo je u tome. Uprkos činjenici da je (fenomenlani) scenario napisao autor Little Miss Sunshine.
Kick Ass-ov najveći doprinos kanonu superherojskog filma je što u obilnim količinama u njega uvodi humor, vešto izbegavajući parodičnost bilo koje vrste.
S druge strane, a što je još bitnije, Kick Ass onu ne-super komponentu super-junaka čini dovoljno ljudskom i više nego simpatičnom. Naročito u odnosu na tekuću holivudsku produkciju CGI splačina.
VAN KONKURENCIJE: RESIDENT EVIL 4: AFTER LIFE (Bez smislenog objašnjenja)
.jpg)
