Izvor: Politika, 22.Nov.2014, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moć je opasan posed na kome se ljudi najbrže kvare
Profesor filozofije, naučnik i političar priča o svom životu u osam država ostajući na istom mestu, Golom otoku, životu koji nema alternativu, dragocenim rečima, ženama, ljubavi…
Dragoljub Mićunović, profesor filozofije, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, napisao je knjigu memoara u dva toma „Život u nevreme”, a sledi i treći u izdanju „Arhipelaga”.
Rođen je 14. jula 1930. u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Merdaru (Toplica). Gimnaziju je završio u Prokuplju, a filozofiju u Beogradu. U 18. godini je uhapšen kao simpatizer SSSR-a i Staljina, pa je 20 meseci bio u logoru na Golom otoku.
Početkom 1960. bio je asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 1968. organizator studentskih demonstracija, a 1975. je, sa sedam profesora, izbačen s fakulteta zbog političke nepodobnosti. Zabrana predavanja na univerzitetu je trajala 15 godina!
Osam godina proveo je u Nemačkoj i Engleskoj, a 1989. je izabran za predsednika Demokratske stranke. Živi u Beogradu.
Otkud naslov memoara „Život u nevremenu”?
Vreme u kome sam živeo bilo je turbulentno da mi je izgledalo kao vremenska nepogoda, „nevreme”. Evo mog primera: rođen sam u Kraljevini Jugoslavija, a do Republike Srbije, u kojoj sada živim, promenilo se osam država, tri uređenja, tri društveno-ekonomska poretka, tri sistema vrednosti. Do punoletstva sam preživeo nemačko bombardovanje, okupaciju i progon, odnosno etničko čišćenje, izbeglištvo, glad, surovost okupacijskog režima, antifašistički otpor i građanski rat, oduševljenje slobodom i razočarenje novim revolucionarnim režimom, hapšenje u gimnaziji, koncentracioni logor Goli otok. Skoro sve „tekovine” groznog 20. veka iskusio sam do svoje 18. godine. Kad sam došao na studije u Beograd bio sam, kao junaci u jednom Markesovom romanu – „star” bar 200 godina! Otuda je, mislio sam, naslov memoara adekvatan.
Kad vam je bilo najteže...
Na Golom otoku, mada je i ranije i kasnije bilo teških trenutaka.
... a kad najlepše?
Volim život. Najlepše mi je bilo vreme provedeno s voljenim osobama i dragim prijateljima. Vezano za društvene događaje izdvojio bih nekoliko, ali jedna od najlepših drama moga života odigrala se juna 1968. tokom studentskih demonstracija. O tome sam napisao u prvoj knjizi memoara. Više nego bilo kad u životu bio sam tada u potpunom skladu sa samim sobom, svojim moralnim sudom, svojim mišljenjem i delovanjem, bez ikakvih pragmatičnih postupaka i kalkulacija, bez sputavanja opreznošću i strahom.
Kakve ste pouke izvukli?
Jednom sam tu životnu pouku zapisao: „Sve je manje strašno nego što izgleda, jer može se mnogo više izdržati nego što se misli. I mnogi hendikepi se mogu pretvoriti u prednosti, a najvažnije je biti u skladu s onim delom sebe samog koji najviše volimo”.
Šta najviše volite u svom radu?
Profesorski i naučni poziv. Ali, ako je reč o strasti, borbi i delovanju, onda je prednost na strani politike. Najveći deo mog života posvećen je, ipak, pedagoškom i naučnom radu. Tek u 60. godini, osnivanjem Demokratske stranke i izborom za narodnog poslanika, počeo sam profesionalno da se bavim politikom. Nauka i politika su se samo kratko vreme ukrštale u mojoj aktivnosti.
U čemu ste bili uspešniji?
Nije moje da o tome sudim. O tome će reći sud sadašnji i budući kritičari i istoričari. Objavio sam 14 knjiga. U nekima sam se bavio strogo filozofskim i sociološkim temama, u nekima političkim pitanjima na filozofski ili sociološki način, a neke su se ticale direktne političke delatnosti.
Šta vas motiviše: moć, slava, priznanje, bogaćenje?
Ništa od toga. Moć je opasan posed na kome se ljudi najbrže kvare. Slava je danas, u sve ubrzanijem svetu, prolazna, a vrednost priznanja zavisi od toga ko ga daje. Bogaćenje u politici skopčano je s pohlepom, kriminalom i ucenama. Nije mi žao što nisam moćan, slavan i bogat. Rimski konzul Katon nam je poručio: „O poštenju političara sudite na osnovu njihovog bogatstva i kako su ga stekli.”
Kako ocenjujete stanje u društvu?
Zabrinjavajuće je. Preovlađuje depresivno raspoloženje, gubljenje perspektive, neverica u budućnost. Ponekad kratkotrajno bljesne solidarnost i empatija, pa opet potone. Ogromna nezaposlenost, naročito mladih. Javnost je zatrovana policijskom tabloidizacijom medija koja guši svaku kritiku vlade i vodi u povlačenje dragocene kritičke misli. Pad standarda, obrazovanja, porast nasilja i siromaštva – indikatori su za loše društvo.
Koju ambiciju kod ljudi najviše cenite?
Dobrotu! Da bismo bili sebični i zli dovoljni su nam nagoni. Ali, da bismo bili dobri potreban nam je napor da savladamo loše u sebi da bismo se moralno uzdigli i bili časni ljudi.
Šta mislite o ženama...
Mislim da su bolji deo čovečanstva.
... a šta o ljubavi?
Da je čoveku neophodna kao i vazduh.
Koju misao poštujete?
Živi, jer život nema alternativu.
Koje su vam reči dragocene?
Istina, pravda, ljubav, solidarnost, dobrota. Izvini. Volim te.
Šta vas održava?
Radoznalost. Uvek sam želeo sve da vidim. Sticajem okolnosti putovao sam u više od 40 zemalja na svim kontinentima sem Australije. Bio sam u nekoliko stotina gradova, upoznao ogroman broj ljudi, posetio sve velike svetske muzeje.
Kako navijate svoj životni sat?
Planirana aktivnost verovatno utiče na produženje života. Među prijateljima „propagiram” teoriju po kojoj je mozak koordinator rada svih naših organa. Treba samo imati projekat koji stoji u mozgu kao zadatak, koji se mora izvršiti i mozak onda smiruje razne bolesti dok se projekat ne završi. Zato sam najavio i treću knjigu memoara i pišem je malo usporenije. Šalim se, naravno. Imam i pesmu o Erazmu Roterdamskom, koja počinje ovako: „Iako je očekujem, Gospode, znam da će me iznenaditi”.
-----------------------------------------
Priznanja donose i nove neprijatelje
„Pokupili” ste dosta domaćih i stranih priznanja?
Da. Dobio sam francuski Orden oficira Legije časti, italijanski Orden viteza, slovačku Povelju zasluga za demokratiju, pa Nagrada za toleranciju i Vitez poziva. Ali, ih nisam „pokupio”, nego su mi ih dodelili. Priznanja, naravno, obraduju čoveka i njegove prijatelje, ali donose i nove neprijatelje.
Slavko Trošelj
objavljeno: 23.11.2014
Pogledaj vesti o: Prokuplje
.jpg)
