Izvor: B92, 19.Nov.2013, 16:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uloga civilnog sektora na kulturnoj sceni

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) organizovala je danas u kulturnom centru Reks konferenciju na temu "Mesto i uloga civilnog sektora u savremenoj kulturi Srbije i regiona".

Predsednica Upravnog odbora NKSS, istoričarka umetnosti Milica Pekić istakla je da Asocijacija ima 91 člana, ali je "suočena sa trendom marginalizacije svoje pozicije", a "uloga civilnog sektora kao ravnopravnog aktera u našem društvu još nije prepoznata".

Pekićeva je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pozdravila učesnike, među kojima predstavnika Ministarstva kulture Dimitrija Tadića, ali je zamerila što se pozivu nisu odazvali ministar niti državni sekretar za kulturu. Ona je podsetila da je juče u Beogradu održan sastanak Upravnog odbora Regionalne platforme za kulturu Kooperativa, koja je time pokazala podršku Asocijaciji NKSS (koja je inače jedan od 21 osnivača te platforme).

Direktorka Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije Ivana Ćirković istakla je dosadašnja pozitivna iskustva u drugim oblastima civilnog sektora i najavila da će ona sada biti primenjena i u oblasti kulture.

Kancelarija je, kako je objasnila, posrednik između organizacija civilnog društva i državnih organa, a radi na uspostavljanju podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva kroz udruženja, zadužbine, fondacije..., kao i na njihovom uključivanju u proces donošenja odluka putem javnih rasprava.

Kultura u svemu tome, kako je rekla, nije prioritet, ali je za decembar dogovoren veliki skup na kojem će biti donosioci odluka, a Ministarstvo kulture u novom sazivu predstaviće svoje viđenje ove problematike. Iskustva nezavisne kulturne scene u Hrvatskoj predstavio je Teodor Celakoski, projektni voditelj Multimedijalnog instituta Zagreb, dobitnik nagrade Evropske kulturne fondacije za doprinos razvoju kulture i civilnog društva.

Celakoski je rekao da je na tom polju situacija bolja nego u Srbiji. Civilno društvo u polju kulture je u poslednjih sedam-osam godina pokazalo veliku komunikativnu snagu u stvaranju inter-sektorskih platformi, najviše u saradnji sa omladinskim, ekološkim, a u poslednje vreme i sindikalnim organizacijama, te je postalo masovnije prepoznato od strane građana.

On je dodao da je sve skupa dovelo do nove forme institucija poput Zaklade (javne fondacije) za razvoj civilnog društva, koja finansira funkcionisanje organizacija civilnog sektora, na osnovu njihovih programa. U okviru toga je i kultura našla mesto, jer smo učestvovali u celom procesu.

Povezivanje daje snagu pri pregovorima, rekao je Celakoski. Predsednik Izvršnog odbora Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope iz Niša Predrag Cvetičanin izneo je podatke prema kojima je podrška projektima NKSS-a veća od gradskih uprava nego od Ministarstva kulture, veća od privatnih nego od državnih kompanija, a najveća od međnarodnih donacija. U 2012. iz inostranih izvora obezbedili smo 960.000 evra, na koje plaćamo poreze.

Država nam je "dužna" 40.000 evra za prošlu i 90.000 evra za ovu godinu, pa ispada da nezavisna scena investira u državu, rekao je on. Cvetičanin je analizirao i konkurse Ministarstva kulture na kojima je za ukupno stvaralaštvo ove godine samo 16 posto pripalo civilnom, a ostalo javnom sektoru.

On je naglasio da je, nezavisno od novca, poražavajuće što je Ministarstvo raskinulo Protokol o saradnji sa NKSS, podsetivši da taj ugovor nije tražio sredstva, već dijalog i konsultacije u kreiranju kulturne politike.

Šef UNESCO katedre za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu dr Milena Dragićević Šešić naslovila je svoje izlaganje "Kultura i umetnost otpora: civilno društvo kao akter promena".

Ona je napomenula da se ne treba nadati da će kultura u celini profitirati od evropskih integracija, što se vidi iz "Agende 2020". Na domaćem planu, kako je ocenila, resorno ministarstvo nastupa populistički i demagoški, pa se došlo dotle da je široka javnost protiv kulture uopšte, kao nepotrebnog troška.

Za civilni sektor kulture ključno je pitanje, kako je istakla, da li mu je javni sektor protivnik ili saradnik. Civilni sektor je do sada nastupao uglavnom prema vlastima, a možda bi trebalo direktno prema institucijama kulture, u kojima takođe ima sposobnih i vrednih ljudi.

Solidarnost treba da postoji u kulturi u celini, a ne samo unutar civilnog sektora, poručila je Dragićević Šešić. Predstavnik Ministarstva kulture Tadić rekao je da je to ministarstvo zainteresovano za dijalog i izrazio nadu da će predstojeći sastanak, koji je inicirala Kancelarija za civilno društvo, dati rezultare.

On je dodao da se rad ministarstva bazira na Zakonu o kulturi, ali je u planu da se uskoro krene sa izmenama i dopunama tog akta. Povodom kašnjenja ovogodišnjeg konkursa, Tadić je rekao da je novi ministar hteo da prvo sve razmotri pa da se konkurs sprovede po novom modelu.

Nastavak na B92...