Izvor: Politika, 17.Sep.2010, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Savremenik sopstvenog vremena

Pomislili smo da bi bilo dobro da se u ovoj eri globalizacije posvetimo agoniji sveta, kaže koreograf Virđilio Sijeni, gost 44. Bitefa

Predstava „Tužni tropi” u izvođenju kompanije „Virđilio Sijeni” iz Firence gostovaće narednog vikenda, 18. i 19. septembra na sceni Pozorišta na Terazijama. To je, ujedno, četvrta premijera ovogodišnje, zvanične selekcije 44. Bitefa. Ekipu predstave koja je na velika vrata najavila dolazak u Beograd predvodiće njen prvi čovek: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koreograf i scenograf Virđilio Sijeni.

Zahvaljujući originalnom scenskom jeziku Virđilija Sijenija, pomenuta italijanska trupa koja nosi njegovo ime izborila se za svoje mesto u samom vrhu evropske teatarske scene. Sijeni važi za smelog, odvažnog umetnika koji svojim scenskim rešenjima nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Sa Virđilijom Sijeniom razgovarali smo zahvaljujući ljubaznosti organizacionog tima ove kompanije uoči početka 44. Bitefa koji startuje u sredu uveče, 15. septembra, i trajaće narednih deset dana.

Sa kakvim emocijama ste primili poziv da gostujete na ovogodišnjem Bitefu?

Svako vreme nosi sa sobom zaboravljenu istoriju koja se topi u ljudskom vremenu. Mesto u selekciji Bitefa otvorilo nam je mogućnost da razmišljamo o skorijoj istoriji.Naravno, Bitef je veliki festival i radujemo se susretu sa beogradskom publikom.

Vaše ostvarenje „Tužni tropi” inspirisano je istoimenim delom Kloda Levija-Strosa i njegovim doživljajem izvornih kultura, takozvanih primitivnih naroda. Šta Vas je podstaklo da se pozabavite ovom temom?

Obustaviti hod! Zakočiti impuls koji nas goni da zapušavamo rupe bile su ideje koje su nas ohrabrile da se uhvatimo u koštac sa predstavom „Tužni tropi”.To je ujedno značilo posvetiti vreme razmišljanju o čoveku kroz oštro promišljanje Levija-Strosa. Pomislili smo da bi bilo dobro da se u ovoj eri globalizacije posvetimo agoniji sveta koji je bio u stanju da uništi sva ta plemena, suprotstavljajući im entropičan i zagušljiv model.

Njihove doživljaje preveli ste u znakove svoje tanane umetnosti. Do kakvih spoznaja ste došli tokom rada na predstavi „Tužni tropi”?

U svom radu tragali smo za poreklom ne znajući šta je to: da li je moguće otkriti sebe u drugom obliku i pokrenuti se iz inercije? Osluškivanjem sopstvenog tela koje se širi ka svesti onog drugog, rad je evoluirao u žensko prisustvo, tako da je pet žena dobilo težak zadatak da nam govori o ovom uvidu.

Kako vidite vezu scenske umetnosti sa društvenim i političkim kontekstom kojom se, inače, bavi ovogodišnji Bitef?

Ne postoji očigledna,već čulna veza. Telo može da ima iskustvo demokratije, što deluje beznačajno. Uspostavljanjem ovediscipline snaga tereta, ravnoteža pokreta i osluškivanja stvara organski kontinuitet koji kao prvo ruši privatno vlasništvo svakog zasebnog elementa – mišića, nerava, organa, kostiju,tečnosti. U nepoznavanju sopstvene sudbine, spoznati demokratičnu stvarnost tela jeste nešto što je ravno političkomrevolucionarnom činu. U tom smislu društveni kontekst postaje naša izabrana teritorija. Mi se trudimo da je prigrlimo tako da svi plešu, između gesta i tela, mesta i konflikta.

Kojim putem ide savremena pozorišna umetnost. Šta biste pohvalili? Šta promenili?

Biti savremenik sopstvenog vremena nagoni nas da se pomerimo ka nekom neistraženom mestu. Savremeni teatar sebi daje zadatak da održava vezu sa sopstvenim vremenom kroz raskorake. Ovaj put nije uvek očigledan. Svaka teritorija se izražava kroz sopstvene puteve i ljudske tragove u kojima osećaj za trajanje počinje da se topi. Savremeni teatar mora da se sve više osposobljava da traje, da se uvlači u praksu, da na teritorijama stvori boravišta i ulaze od mesta tela do mesta stvaranja. Da insistira na originalnostisvojih stanovnikakoji su jedini sposobni da to boravište osposobe da prihvatii gosta i stranca na isti način.

B. G. Trebješanin

objavljeno: 18/09/2010

Nastavak na Politika...