Izvor: Politika, 06.Okt.2015, 12:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nisam bila preterano nestašno dete

Filmsku Anastaziju Stil, mladu američku glumicu Dakotu Džonson, zvezdu erotskog filmskog hita „50 nijansi sive”, koji će uskoro doživeti i svoj nastavak, naša publika će tokom zime gledati u dva velika i međusobno veoma različita filma – „Poslednji gangster” (Black Mass) Skota Kupera i „Veliki pljusak” (The Bigger Splash) Luke Guadanjinija.

Upravo je zbog uloga u ova dva filma Dakota Džonson (sitkom „Ben i Kejt”, „Društvena mreža”, „Želja za brzinom”), >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to pravo holivudsko čedo – unuka legendarne „Hičkokove plavuše” Tipi Hedern, ćerka glumaca Melani Grifit i Dona Džonsona i sestrična glumice Trejsi Grifit – nedavno na 72. Venecijanskom festivalu bila u centru pažnje. Ne samo zbog pažnje koju je privukla filmom „50 nijansi sive” ili svog „porodičnog nasleđa”, već i zbog nespornog glumačkog talenta koji se iz filma u film sve više otkriva.

U ekskluzivnom intervjuu za „Politiku”, čiji su delovi pred vama, Dakota Džonson otkriva da je zbog Džonija Depa prihvatila izazov uloge u gangsterskom filmu „Poslednji gangster”, sagi o bostonskom mafijašu Džejmsu Vajtiju Baldžeru, a da je u ulogu Penelopi – te nesnosne „Lolite” u filmu „Veliki pljusak” uskočila u poslednjem trenutku...

Na festivalskim posterima lik vaše bake Tipi Hedern, vi sami pred snažnim reflektorima, Venecija je nekako došla kao deo porodične tradicije?

Na neki način da. Film je divan i veliki deo našeg porodičnog života, imala sam dovoljno sreće da sam odrastala uz filmske ljude i upoznavala i zavolela i mnoge druge koji tom svetu pripadaju.

Jeste li oduvek želeli da nastavite porodičnu tradiciju ili ste tokom odrastanja hteli da se bavite nekom drugom profesijom?

Oduvek sam želela da se bavim filmom i glumom u filmu. Moj fokus je uvek bio na film.

I nikada niste, recimo, u ime nekog tinejdžerskog buntovništva, poželeli da radite nešto suprotno od onoga što su radili vaša baka, majka, otac i tetka?

Ne, zašto bih? Odrastala sam uz umetnike, moje okruženje je od mog rođenja bilo umetničko i to je ono što me je uvek inspirisalo.

Šta je to u glumi što vas posebno privlači?

Stimuliše me i čini srećnom mogućnost da naučim toliko različitih stvari. Da upoznam i istražim različite živote i ljude. Postala sam opsednuta idejama, različitostima ličnosti, događajima. To me i fascinira i uzbuđuje.

Neki glumci kažu da gluma omogućava sakrivanje iza likova koje tumače, a drugi svoj poziv tumače kao mogućnost da kroz lik otkriju i pokažu delove sopstvene ličnosti. Šta vi kažete?

Ja volim da se pretvaram, da igram. Moguće je da može da se dogodi da se sakrijem iza svojih likova, ali za sada meni je sve zanimljivo, jer moji filmski likovi nisu istiniti.

I u nijednom niste to vi kakva stvarno jeste?

Mislim da je, ipak, u svakom od njih i po koji delić mene i mog srca. Nije sve samo crno i belo.

Glumci za sebe kažu da su poput sunđera, da upijaju sva iskustva i doživljaje oko sebe?

Definitivno je tako i u mom slučaju. Bila sam veoma posmatračko dete i upijala sam sve što bih čula ili videla.

A kakvi ste bili u školi, išli ste u pabove, bez lične karte?

Naravno. Radila sam sve što i druga školska deca. Nisam se od njih razlikovala, mada nisam bila preterano nestašno dete.

Luka Guadanjino kaže da ste u film „Veliki pljusak” ušli u poslednjem trenutku?

Da, bilo je to potpuno neočekivano. Bila sam nespremna, na odmoru i sa već nekim ugovorenim i privartnim i poslovnim obavezama, tako da baš nisam bila spremna da iznenada prihvatim poziv i odem na daleko ostrvo Pantelerija na čitava dva meseca. Lukin telefonski poziv me je iznenadio u autobusu u Francuskoj, tako da nisam znala šta da kažem.

Šta filmska zvezda radi u autobusu u Francuskoj?

Nisam bila u javnom prevozu, već u autobusu muzičkog benda koji tada bio na koncertnoj turneji. Moja drugarica je udata za bubnjara grupe „Black Head's” i ja sam im se pridružila.

Šta je bilo presudno da ipak prihvatite poziv i uskočite u lik tinejdžerke Penelopi?

Saznanje da u filmu igra Tilda Svinton koju mnogo volim, ali takođe i lik Penelopi koji je tako lepo i precizno napisan tako da nisam smela sebi da dozvolim da takva prilika od mene ode. S druge strane, imala sam i strepnju da nešto ne zabrljam. Sve se dogodilo u roku od svega sedam dana i možda je baš zbog toga sve ispalo tako dobro. Lik Penelopi je veoma izazovan, a imala sam i sjajnu podršku i Tilde i Rejfa Fajnsa. Verovali su u mene i snažno me podržali.

Kako vam je bilo na ostrvu?

Pantelerija je vulkansko ostrvo, stenovito, oštro, sa toplim vetrovima iz Afrike i onim hladnim vetrovima sa Sicilije, bez plaža i sa meduzama u moru i mnogo patlidžana na trpezi. Nema ničeg mekanog u slici Pantelerije, ali je sve ipak prelepo. Ljudi su topli i srdačni. Bilo je do divno iskustvo.

Kamera  je stalno flertovala sa vama, unosila vam se u lice, stalno vas je pratila?

Mislim da je to nešto što je odlika italijanskog filma, specijalno filmova Luke Guadanjinija koji kameru tretira kao ravnopravan lik u filmu. Ona svojim pokretima na svoj način učestvuje u svakom razgovoru koji vode akteri. To mi se dopalo. To je ste film. Umetničko delo. Ne volim kada je rad kamere takav da snima glumce kao muve na zidu.

Pomenuli ste privatne obaveze koje ste morali da žrtvujete zarad ovog filma, to i jeste negde i jedna od tema „ 50 nijansi sive” – privatni život i karijera?

U mom poslu morate da date celog sebe i da se u potpunosti odreknete svog vremena. To nije posao od devet do pet, pa izađete iz kancelarije i uđete u svoje slobodno vreme. Moj posao se stalno nosi sa sobom i zato je dobro i važno pronaći pravi balans između posla i privatnosti. To su činili i moji roditelji. Vodili su me svugde sa sobom, ma gde da su putovali. To nam je bilo svima važno, a meni i dragoceno jer sam videla i doživela stvari koje mnogi ljudi nisu mogli. Videla sam i upoznala mnoge različite kulture. Veoma mi je važan moj privatni deo života.

Da li je teško snimati scene u kojima ste nagi?

Nemam problem sa tim da vidim nagost na filmu. Naravno, ako je to u funkciji same filmske priče. Mislim da je nago telo nešto sasvim prirodno i lepo. Da je lako skinuti se na filmu, nije. Pred početak snimanja takve scene osećam neprijatnost, ali to prođe jer preovlada svest o tome da ja koristim svoje telo za umetnost kojom se bavim. Ne stidim se svog tela. U „50 nijansi sive” snimanje nagih scena bilo je lakše, jer su snimane u studiju i sa malim brojem ljudi na setu, a snimanje takve scene u filmu „Veliki pljusak” bilo je zaista teško. Snimalo se na otvoreno, stene su bile veoma oštre, bilo je veoma vruće i ne baš mnogo prijatno. Bila sam sva izgrebana. Ali, sve u svemu, više me plaše scene emocionalnog ogoljavanja nego telesnog.

Šta mislite, kakva je vaša Penelopi?

Ona je nesnosna tinejdžerka koja ima 17 godina, a stalno potencira laž da ima 22. Ona je emocionalno nestabilna u tom svom uzrastu i u tom svom devojačkom telu iz kojeg je koliko juče iskočila devojčica. Ona se poigrava sa emocijama svih drugih oko sebe, manipuliše, istražuje svoju seksualnost koja je prilično divlja. Poigrava se sa seksualnošću, oseća i demonstrira žensku moć. Veoma je inteligentna, testira i sebe i druge, ali je negde stalno prati i osećaj krivice.

Šta mislite o nastavku filma „50 nijansi sive” koji se najavljuje?

Raduje me da se ponovo svi okupimo i radimo zajedno. Bili smo dobra ekipa.

I vaši roditelji se tome raduju?

Moji roditelji su uvek bili moja velika podrška.

Nastavak na Politika...