Izvor: Arte, 26.Sep.2016, 10:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

28. Memorijal Nadežde Petrović: Pred sudom

Umetnička galerija „Nadežda Petrović“, Čačak 24. septembar – 1. novembar 2016. godine Selektori: Simona Ognjanović i Stevan Vuković

Umetnici: Frank Uve Lejsipen Ulaj (Holandija), Majkl Benson (SAD), UBERMORGEN (Austrija/Švajcarska), Novi kolektivizam (Slovenija), Rosela Biskoti (Italija), Ivan Faktor (Hrvatska), Miroslav Savić i Dragomir Nikolić (Srbija), Jasmina Cibic (Slovenija), Hila Peleg (Nemačka), Jelica Radovanović i Dejan Anđelković (Srbija), Tea Tupajić >> Pročitaj celu vest na sajtu Arte << (Hrvatska), Bojan Đorđev (Srbija), Tanja Ostojić i David Rih (Srbija/Nemačka), Koalicija umetnika Gulf Labor: Gregori Šolet i Metju Greko (SAD), Koalicija umetnika Gulf Labor: Doris Bitar (SAD), Umetničko-aktivistička internacionalna mreža Niko nije ilegalan: Florijan Šnajder (Nemačka), Santijago Sijera (Španija).

Arhitekta postavke: Milorad Mladenović

Vizuelni identitet: škart

Svečanost otvaranja

Subota, 24. septembar u 13 sati

Umetnička galerija „Nadežda Petrović“, Čačak

Izložbu će otvoriti dr Irina Subotić

Program

Ispred Umetničke galerije „Nadežda Petrović“:

13 sati, pre otvaranja, višemedijski performans Miroslava Savića

14 sati, otvaranje

Dom kulture Čačak

15:30 sati, interaktivni scenski događaj u režiji Bojana Đorđeva

Prateće aktivnosti

Vođenje kroz izložbu Stevan Vuković i Simona Ognjanović

Subota, 1. oktobar u 14 sati

Subota, 15. oktobar u 14 sati

24. septembar – 1. novembar 2016. godine

Izložbeni prostori Umetničke galerije „Nadežda Petrović“:

Cara Dušana 6 i Gospodar Jovanova 11 (Galerija „Risim“)

Radno vreme

Ponedeljak – petak: 10 – 20h

Subota i nedelja: 10 – 13h

28. MEMORIJAL NADEŽDE PETROVIĆ

Izložba Pred sudom predstavlja umetničke projekte koji tematizuju ili pri izvođenju primenjuju neke od procedura svojstvenih pravosudnoj praksi, uz izuzetke u kojima se sintagma „dovođenja pred sud“ koristi sinegdotalno. Naime, procesi koji se odvijaju u nekim od predstavljenih radova fokusirani su na prosuđivanje, procenjivanje i vrednovanje, pre nego na suđenje u užem smislu. Kao rezultat tog procesa, predmetu prosuđivanja dodeljuje se institucionalno legitimisan status, te se sud koji se tako donosi može smatrati normativnim. U podeli uloga koje umetnici preuzimaju na ovoj izložbi oni se pojavljuju kao forenzičari, istražitelji, svedoci, optuženici i tužioci, ili kao svojevrsni uzbunjivači koji pred sud javnosti iznose probleme umetničke produkcije u aktuelnom kontekstu ekonomske i simboličke razmene. Otuda na izložbi zatičemo radove u kojima dominira agonizam sudnice, da bi sudska arena u koju su učesnici tih projekata bačeni predstavila kao arenu i oblast umetnosti, pa i celo društvo u doba potpune dominacije neoliberalnog kapitalizma. Međutim, pored njih nalaze se i radovi u kojima publika na delu vidi način komisijskog odlučivanja o najreprezentativnijoj formi umetničkog rada u sasvim specifičnom trenutku i kontekstu, ili čak sâma odlučuje o tome ko je „najveći srpski umetnik“, tako što mu prostom većinom glasova dodeljuje taj status.

Radovi u kategoriji Istraživanje i suđenje, preuzimaju i prerađuju uzorke iz imaginarnih predstava sudskog i istražnog procesa i iz stvarnih prostora u kome se oni odvijaju. Oni koriste dugačak švenk kamere na sud i porotu u sceni suđenja, ili fizički prostor sale u kojoj se odvio istorijski značajan sudski proces, kao i elemente forenzičke procedure. Ti uzorci se preoznačavaju i rekontekstualizuju, i aktiviraju u smeru preispitivanja načina na koji se istražnim i sudskim procesima legitimišu, proizvode ili reprodukuju odnosi u ukupnoj društvenoj stvarnosti. Sukobi oko normativnosti čine kategoriju u okviru koje umetnici preispituju statuse i pozicije u polju umetnosti, kao i principe njihove legitimacije i delegitimacije. Naravno, to uvek služi i kao studija slučaja za preispitivanja društvenih statusa i normi u širem, izvanumetničkom kontekstu, a uvođenje elemenata istražnog i sudskog procesa ovde ima prevashodno dramaturšku ulogu. Sledeća kategorija radova na radikalniji način problematizuje upravo uslove i granice važenja društvenih normi, konflikte u njihovoj primeni, kao i legalnost i legitimitet njihovog negiranja, kršenja ili dovođenja u pitanje, i to čini kroz eksplicitnu transgresiju pojedinih običajnih, moralnih i zakonskih normi. Krađa i oštećivanje umetničkih dela, podstrekavanje na kriminalnu delatnost trgovine izbornim glasovima, kao i uvreda zastave i grba SFR Jugoslavije bili su pravne kvalifikacije u optužbama protiv autora radova u kategoriji Umetnik u sukobu sa zakonom, protiv kojih su pokrenuti krivični postupci. I, konačno, inicijative i projekti u kategoriji Zakon u sukobu s poimanjem pravde kritikuju zakonske regulative koje na posredan ili neposredan način omogućavaju diskriminaciju na osnovu zemlje porekla i socijalnog statusa, kao i eksploatacije na osnovu pozicije na tržištu rada.

PREGLED RADOVA PO SEGMENTIMA

Istraživanje i suđenje

1. Ivan Faktor: Kangoroo Court

2. Miroslav Savić i Dragomir Nikolić: Crna kutija: melanholija zločina

3. Rosela Biskoti: Proces

Sukobi oko normativnosti

1. Jasmina Cibic: Plodovi naše zemlje

2. Hila Peleg: Zločin protiv umetnosti

3. Jelica Radovanović i Dejan Anđelković: Ko je najveći srpski umetnik?

4. Tea Tupajić: Kustoski komad: proces protiv umetnosti

5. Bojan Đorđev, u saradnji sa Tanjom Šljivar i Sinišom Ilićem: Slučaj Bares – javno čitanje transkripta dadaističkog suđenja

Umetnik u sukobu sa zakonom

1. Frank Uve Lejsipen Ulaj: Ima neki kriminalni ton u umetnosti

2. Majkl Benson: Suđenje Aleksandru Breneru

3. UBERMORGEN: Vote-Auction

4. Novi kolektivizam: Plakatna afera

Zakon u sukobu s poimanjem pravde

1. Tanja Ostojić i David Rih: Sans Papiers

2. Koalicija umetnika Gulf Labor: Gregori Šolet i Metju Greko: Radnička naselja na Ostrvu sreće: muzejski suvenir Gugenhajma

3. Koalicija umetnika Gulf Labor: Doris Bitar: Migrantske planine – latinoameričke

4. Umetničko-aktivistička mreža Niko nije ilegalan: foto-dokumentacija osnivačkih aktivnosti u izboru inicijatora mreže Florijana Šnajdera

5. Santijago Sijera: Kaldor Javni umetnički projekat 22  – 7 oblika dimenzija 600 x 60 x 60 cm konstruisanih da stoje horizontalno uza zid.

Nastavak na Arte...