Izvor: Politika, 06.Mar.2015, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zid ćutanja
U jednoj od boljih emisija ugašenog „Utiska nedelje”, trojica uglednih umetnika su oštro, hrabro i dugo govorili o potrebi da se preispitaju nacionalni mitovi, da shvatimo realnost o Kosovu, istinu o Prvom svetskom ratu i ostale zablude o nama. A onda se dogodio dramski zaplet kakav se ponekad vidi samo u nekom vrhunskom engleskom komadu u kojem se između pitanja života i smrti provuče nešto sasvim trivijalno samo da bi čitavoj priči dao neku novu dimenziju.
Na pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Olje Bećković da li vam smeta što upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta režira koncert Lepe Brene, trojica umetnika bezobalne slobodoumnosti počeli su da prave dramske pauze, pronalaze izgovore i čekaju da ih neki blok reklama spasi od suočavanja s kolegom i folk divom. Nismo na kraju saznali da li trojici musketara slobodne misli u Srbiji smeta što prvi čovek velikog teatra postavlja na scenu hitove o Miletu i disku, ali smo nekako primetili da i među razbarušenim umetnicima vlada isto, gvozdeno pravilo cehovske solidarnosti. Kao što vlada i među doktorima, advokatima, profesorima, novinarima i u svim onim profesijama koje je, izgleda, neko ubedio da u društvu igraju važnu ulogu. A političari znaju da to nikako ne može biti istina.
Tako je sasvim razumljivo i da profesori uglednog Biološkog fakulteta ne žele da pričaju o plagijatu koleginice, jer se svakako mnogo gore stvari dešavaju na nekom drugom fakultetu. Razumljivo je i kada lekari odbijaju da pričaju o korupciji kolega, jer se zbog nekoliko slučajeva baca ljaga na čitavu profesiju. A jasno nam je i kada novinari pravdaju Brankicu Stanković zbog skandaloznog odnosa prema kolegi iz Bete, „jer znamo kroz šta je sve prošla”. Bude nam neprijatno kada čujemo da izgleda niko u Fudbalskom klubu Novi Pazar nije video ko je to uperio pištolj u slepoočnicu fudbalera, koji se usudio da promaši penal, ali opet shvatimo da je i to neki ekstremniji vid solidarnosti naoružanih fudbalskih menadžera i saradnika.
U Srbiji se predugo gotovo svi ozbiljni društveni problemi čitaju kroz samo jednu prizmu – hoće li to odgovarati našoj opciji, našem timu ili, možda, mom bankovnom računu? Ali u tim teškim, ozbiljnim raspravama o komadanju države ili njenom teritorijalnom integritetu, Srbija je nekako neosetno podeljena na stotine profesionalnih, cehovskih državica, s njihovim neizabranim liderima i nepisanim zakonima. I zidovima ćutanja oko njih.
Možda je naš kolega malo koruptivan, ali ipak je naš kolega. A u onoj drugoj profesiji inače se događaju mnogo gore stvari, ali ćute i oni, jer su svesni da bi se sve raspalo samo ako bi progovorili. Nije jasno koja to politička, društvena sila može da razdvoji pojmove elementarne profesionalne solidarnosti i notornog prikrivanja korupcije, kriminala u našim redovima. Ali je jasno da o tim zidovima ćutanja glavu razbijaju svi oni koji ne pripadaju odabranim, posebnim profesijama.
Batić Bačević
objavljeno: 07.03.2015.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
