Izvor: KMnovine.com, 27.Jul.2016, 20:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naša i njihova deca: od Preoca do Minhena
Naša i njihova deca: od Preoca do MinhenaSa svojim „političkim” iskustvom teško mogu da izbegnem opservaciju da je, uvek pre nego što se neka deca zatresu kao pruće, neko nekoga nekako pozvao na buđenje, oslobođenje, izjednačenje, ispravljanje nepravde.
Foto: Intermagazin
Prošlo je tačno 30 godina od kada je Svetislav Tanasković, traktorista iz sela Preoca >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << na Kosovu, sa skupštinske govornice bivše velike države, okupljenim delegatima poručio: „Ne može deca na Kosovu da se tresu kaj pruće, a deca u Srbiji, Beogradu, Zagrebu, u celoj Jugoslaviji da spavaju mirno. Ili će svi da spavaju mirno, ili će svi da se tresu…”. Da je tada televizija imala demokratsku slobodu da prekine redovni program i uvrsti njegov nastup kao „brejking njuz”, jer je taj događaj u tadašnjim političkim okolnostima bez sumnje garantovao novinarsku ekskluzivnost i si-en-enovsku senzacionalnost, Tanaskovića bi čuo milionski auditorijum. Nije bilo tako. Od zaborava su ga samo delimično istrgle kratke reportaže beogradskih elektronskih i štampanih medija. A potonja dešavanja nisu ga uvrstila u znamenite protagoniste. Istog Tanaskovića upoznao sam 2000. godine na Kosovu gde je i dalje postojao u metežu koji je ostao iza propalog pokušaja vaskolikog srpstva da ustroji svoju državu na teritoriji na kojoj je začeta. Pokušaja iniciranog upozorenjem Tanaskovića i njegovih 200 Srba Kosovaca tadašnjoj Jugoslaviji da „njihovo strpljenje i trpljenje ima svoju ljudsku meru”. Tom prilikom mi je, radoznalom da proniknem u individualnu psihologiju izdanih i prevarenih, razočaranim tonom rekao: „Ipak su se sva deca tresla kaj pruće...”
Izgleda da je traktorista sa Kosova imao samo pola proročanstva u svitku ili mu je, možda, teskoba prekinula nezavršenu misao pred skupštinskim mikrofonom. Tresla su se posle toga deca i u Zagrebu i Beogradu i dugo potom i u celoj Jugoslaviji. Ali i u Njujorku, Iraku, Avganistanu, Libiji, Kijevu, Siriji, Parizu, Istanbulu, Dalasu, Baton Ružu, Nici, Minhenu i drugim mestima koja sustiču moju ignoranciju iz prostog razloga što ne stižem da zapamtim svaki „brejking njuz” kojim Si-En-En dopunjuje anksioznost svojih gledalaca. Ukoliko se razvoj događaja nastavi ovako vrtoglavo, televizijski kanali izgleda neće ni morati da sastavljaju redovnu programsku šemu. „Korak nasilnih i haotičnih događaja u svetu se ubrzava. I to verovatno nije slučajno” – objavljeno je pre nekoliko dana u američkom „Forin polisi” internet izdanju u tekstu „2016: Teorija iza veoma loše godine (a samo je dopola prošla)”. Autor Dejvid Bel umirujuće ističe da 2016. i dalje nije tako „zanimljiva” kao 1940. (početak Drugog svetskog rata), 1945. (nuklearna energija je prvi put upotrebljena u ratne svrhe), 1989. (pad gvozdene zavese) ili 1991. godina (početak Zalivskog rata), ali i upozorava da je „aktuelna godina tek prevalila prvu polovinu, te da je posve moguće da se kaskada događaja kojima svedočimo ubrza s neslućenim posledicama”. Možda zbog ekonomičnosti u tekstu, a možda i zbog sumnje da je događaj u Skupštini SFRJ 1986. godine previše efemeran za svetske razmere, gospodin Bel nije uvrstio Tanaskovićevo predskazanje u svoju interesantnu analizu.
Moje nemušto promišljanje donekle je drugačije od neokonzervativnog „Forin polisija”. Rođen sam tamo gde i Tanasković i tresao sam se sa ostalom decom. Kao pionir, neprirodno uzbuđen izjavama učesnika 14. kongresa Saveza komunista Jugoslavije, stasao sam prerano i nasilno u homo politicus-a i tako postao budan svedok proteklih 30 godina. Sa svojim „političkim” iskustvom teško mogu da izbegnem opservaciju da je, uvek pre nego što se neka deca zatresu kao pruće, neko nekoga nekako pozvao na buđenje, oslobođenje, izjednačenje, ispravljanje nepravde, a na pravdu je ljudski rod osetljiv. Saglasan sam s autorom iz „Forin Polisija”: ovde nabrojani događaji u vremenskom ubrzanju u protekle tri decenije nisu slučajni – izuzev nekoliko poslednjih godina, u kojima izgleda da oni koji pozivaju, koji kreiraju novine u svetskom poretku, više nemaju ispravnu kontrolnu konzolu. Znam to, jer se, nažalost, danas deca tresu i tamo gde su ranije dugo bila spokojna. A na decu smo svi, ipak, najosetljiviji. I to sigurno nije slučajno!
Aleksandar J. Ristić, Neurolog
Izvor: Vesti :: © 2014 - 2016 :: Hvala na interesovanju
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
