Izvor: juGmedia, 30.Avg.2014, 10:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niški buvljak i dalje opstaje na auto-pijaci
NIŠ – Iako su predstavnici i JKP „Tržnica“ još pretprošlog proleća doneli odluku o preseljenju buvljaka u Otvoreni tržni centar (OTC) pored Mašinske industrije to se još nije dogodilo.
Zaposleni u „Tržnici“ su po svemu sudeći uzalud rasčistili dobar deo OTC-a, obeležili polja za prodaju i obećali besplatno prodajno mesto svim prodavcima.
Niko od prodavaca sa buvljaka nije preselio svoju pokretnu radnju, niti to ikome pada na pamet, jer kako kažu, na OTC-u >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << nema kupaca, niti će ih ikada biti jer su svi navikli da trguju na auto-pijaci.
Doduše, na samom buvljaku uvedeno je više reda pa prodavci više ne zakrčuju prilazne ulica, ali ih je zato na auto-pijaci iz vikenda u vikend sve više.
Na pijaci je svakako najviše polovne garderobe i rezervnih delova za belu tehniku, ali tu su i prodavci živine, golubova, polovnih knjiga, udžbenika, umetničkih slika, nameštaja, mobilnih telefona… Pravih tezgi je vrlo malo, roba, prvenstveno polovna garderoba, prodaje se razbacna po najlonima i kartonima.
Prodavci, a uglavnom je reč o Romima i radnicima propalih društvenih firmi, kažu da sve veće gužve na buvljaku ne treba nikoga da čude, s obzirom na to da koliko je fabrika u Nišu zatvoreno poslednjih godina i koliko je ljudi bez posla.
„Kriza je sve veća, a ljudi treba da kupe nešto za oblačenje, za jelo, treba im nešto da obuju da ne idu bosi, a gde ćeš na drugom mestu da kupiš nego na buvljaku. Jeste nisu nove stvari, ali mogu da posluže. Cipele 200,300 dinara, bluze, majice 100 dinara“, kaže Sveta Trajković jedan od prodavaca na buvljaku, inače bivši radnik Elektronske industrije.
Tomislav Milić, takođe radnik Elektronske industrije, ističe da nerado svakog vikenda dolazi na buvlju pijacu, ali mora da prodaje polovne stvari kako bi prehranio porodicu.
„U kući nas je petoro – supruga i ja, sin, snaja i unuk. Izdržavamo se od penzija jer deca ne rade. Svaki dinar što ovde zaradim dajem deci i unuku, njima mladima više treba nego nama penzionerima“, naglašava Milić.
Pojedini prodavci na buvljaku, poput prodavaca bicikala, nude kupcima i besplatno servisiranje „do kraja života“, mnogi odvoze robu na kućnu adresu, ima i onih koji nude besplatnu preprakvu kupljene garderobe. Posla na buvljaku ima i za one koji prodaju mekike, kafu, čaj, kolače.
Niški buvljak, kažu mnogi, uposli vikendom više hiljada ljudi i to je glavni razlog što gradski čelnici ne insistiraju na njegovom preseljenju na lokaciju koju su mu namenili.
(Kraj)Mia
.jpg)
