Izvor: juGmedia, 23.Maj.2017, 08:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dozvoljeno pušenje
Čak 45 odsto Leskovčana mlađih od 30 godina nikada nije izašlo iz zemlje, polovina njih nema ni pasoše. Ovakve stvari saznajem u žurbi i prolazu dok pokušavam da po hitnom postupku izvadim jedan za sebe.
Nemam vremena da razmišljam o tome dok u sebi psujem familiju i prijatelje jer su me nekako ubedili da u avion ne smem da unesemm više od dve paklice domaćih cigareta. Sada paklicu u Briselu plaćam 5.80 evra. Bespotrebno. Čak se 100S ovde i ne prodaju.
Inače, >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << ko vam kaže da je letenje avionom najudobnije, taj vas laže. U dva sata leta od Beograda do Brisela jedina prijatna stvar je osmeh stjuardese koja vam služi kafu i vino. Ili sendvič.
Pitam se, na kom konkursu Air Serbia bira stjuardese? Da nije tu umešao prste Neša Dimitrijević? Sve su kao naše medicinske sestre sa internog odeljenja – ne zna se koja je od koje lepša.
Na aerodromu gužva. Ne skidaju ti gaće kao naši ali čim ti pogledaju pasoš počneš da se osećaš jadno, samo zato što si Srbin.
Koliko ostajete ovde? Hoćete li dalje iz Brisela? Imate li povratnu kartu? Nemate?! Zašto nemate?! Kojim povodom ste ovde? Šta ste po profesiji? Ah, novinar… Dobro došli u Belgiju.
I onda se osetim još jadnije. Ovde se sa novinarima postupa s uvažavanjem.
Sa hotelskog prozora otkrivam sa oduševljenjem obližnji kafić u kome je dozvoljeno pušenje. Još uvek ne primećujem da se ovde „purnja“ više nego u Srbiji i da pikavaca ima na sve strane. Ali o tome ću koju reč da prozborim sutra.
Odvlače mi pažnju sirene koje cvile ulicama na svakih deset minuta.
Guglam… Pišu da se svakih jedanaest minuta u Briselu dogodi kriminalni čin koji uključuje nasilje. Statistika od pre nekoliko godina, koja je danas verovatno i gora, zabeležila je 47.491 nasilno kršenje zakona. Zapravo, ovo je zvanična statistika, pošto je policijsko prisustvo povećano samo u nekoliko komuna, koje su mahom “buržoaske”.
Nema veze. I dalje volim Brisel. Čekam da me zagrli. U susret mi idu dve žene omotane u burke i tri crnca.
Kasnije na Grand-Placu (prvo mesto koje morate da postetite ako ikada budete imali priliku da posetite „prestonicu“ Evropske unije) saznajem od jedne devojke iz Hrvatske da u Briselu ima najmanje Briselaca, od kako je počelo ujedinjenje Evrope; pritom je i sedište NATO-a u tom gradu, kao i brojne druge međunarodne institucije. Trećina žitelja Brisela su ljudi sa stranim pasošem.
„Živim u Briselu već pet godina. Dođeš i svidi ti se. Upoznaš mnogo ljudi. Onda vreme prolazi i ti ljudi odu. Ostaneš sam bez mogućnosti da zasnuješ porodicu. Ukratko, ne stvaraš trajna prijateljstva, ne stvaraš porodicu. Ovo nije preterivanje, već očita realnost“, priča mi ova mlada žena dok se bukvalno izležavamo na trgu i ispijamo flašicu najboljeg domaćeg belgijskog piva. Koja (0,25cl) košta 5 evra i 90 centi.
Jesam vam rekao koliko je život ovde skup? Nisam… I o tome ću koju reč sutra.
Već sam pomenuo da me je fascinirao Grand-Place, a za to kako izgleda kriv je Belgijski kralj Leopold II je ubio oko deset miliona Afrikanaca zarad svog bogatstva. Njegovo ime ljudima uglavnom ne znači ništa iako bi trebalo da izaziva jezu ili bar mučninu kao pominjanje Hitlera ili Musolinija. Svoje bogatstvo je u vidu zlata „preselio“ na fasade zgrada u centru Brisela, trenutno najpoznatijeg trga Grand-Place, jedinom mestu gde možete osetiti dušu Evrope u ovom gradu.
„Eto šta su ti Evropljani… Ponižavali ih u prošlosti, a sada im sve dopustili… Možda i malo previše za moj ukus“, konstatuje kolega iz Niša.
Čovek se na greškama uči. Samo ih mi konstantno ponavljamo.
(nastaviće se)
Dragan Marinković
.jpg)
