Izvor: Politika, 18.Apr.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nismo sve kredite potrošili
Najveći deo sredstava povučenih u mandatu nove vlade – 1,5 milijardi evra na kraju marta 2013. još se nalazi na računima države
Srbija se sve više zadužuje. Najnovija pozajmica u nizu je ruski kredit za budžet „težak” 500 miliona dolara. Kako će ove pare biti potrošene? Da li ćemo i njih „pojesti”, odnosno potrošiti za plate i penzije ili ćemo neki kapitalni projekat ostaviti sledećim generacijama?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
U Ministarstvu finansija kažu da se novo zaduživanje, napravljeno za mandata nove vlade, odnosilo prvenstveno na finansiranje vraćanja starih dugova, dospelih kamata i finansiranje primarnog budžetskog deficita.
– Deo novog zaduživanja, koji predstavlja direktnu obavezu države, odnosio se na projektne zajmove od kojih najveći deo ide za kapitalna ulaganja. Obim tih zaduživanja od avgusta 2012. godine iznosio je 235 miliona evra. Takođe, jedan deo zaduživanja odnosio se na garantovane obaveze i to tako što su od avgusta 2012. godine javna preduzeća „povukla” 415 miliona evra za koja su dobila garancije Republike. Preko zajmova namenjenih malim i srednjim preduzećima putem kreditnih linija KfW (Nemačka razvojna banka) i Evropske investicione banke povučeno je 100 milina evra – objašnjavaju u resornom ministarstvu.Najveći deo novca iz zaduživanja u ovom periodu – tačnije 1,5 milijardi evra na kraju marta 2013. godine – još se nalazi na deviznim računima države.
U Ministarstvu finansija kažu da je od prošlog leta neto povećanje javnog duga iznosilo 3,55 milijarde evra.
– Javni dug Srbije 31.jula 2012. godine iznosio je 15,84 milijardi evra obračunato po deviznom kursu na taj dan. Dug obuhvata sve direktne i sve garantovane obaveze Srbije. Poslednjeg dana marta 2013. godine, javni dug je iznosio 19,39 milijardi evra obračunato po deviznom kursu na taj dan – navode u Ministarstvu.
Ekonomisti kažu da, u slučaju kada je kredit odobren za budžet ili kada se emituju državni dužnički papiri, na tim parama ne piše na šta će ih država potrošiti, već da to trenutno zavisi od potreba budžeta.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu napominje da nije tačan utisak stvoren u javnosti da sve što se zadužimo potrošimo na tekuće obaveze – većinom plate i penzije. On kaže da se iz iznosa investicija prema bruto domaćem proizvodu (BDP) i budžetskog deficita takođe prema BDP-u vidi koliko trošimo na tekuću potrošnju, a koliko na kapitalne investicije.
– Uobičajeno je da se oko 3,5 odsto BDP-a troši na investicije. Ukoliko budžetski deficit ove godine bude između 4,5 i pet odsto to bi značilo da je jedna trećina prirasta zaduživanja budžeta potrošena na tekuću potrošnju, a dve trećine na investicije. Taj odnos nije tako dobar, međutim krajnji cilj je da zaduživanje za potrošnju bude manje od onog za investicije – objašnjava Arsić.
Poređenja radi, prošle godine je taj odnos bio lošiji. Deficit je iznosio 6,7 odsto što znači da je njegova polovina utrošena na tekuću potrošnju, a samo polovina na investicije.
– Zlatno fiskalno pravilo je da zaduživanje države bude manje od procenta BDP-a koji se ulaže u kapitalne investicije ili jednako investicijama. Na primer, ukoliko se godišnje ulaže 3,5 odsto BDP-a u investicije poželjno bi bilo da budžetski deficit bude dva odsto. To bi značilo da država ima i sopstvenih prihoda od poreza da njima gradi velike infrastrukturne projekte. To je kao kad preduzeće investira – da li to čini samo od kredita ili delom i iz vlastitih sredstva. Slično je i kada kupujete stan. Svako teži da plati što veći deo učešća za kredit kako bi mu rata posle bila manja – kaže ovaj stručnjak.
Iz iznosa zaduživanja i investicija vidi se i koliku imovinu smo ostavili budućim generacijama.
– Ukoliko smo se, na primer, zadužili 100 miliona evra i za isti iznos stvorili novu vrednost to znači da smo budućim generacijama ostavili imovinu vrednu 100 miliona evra. Ali, ukoliko smo se zadužili 100, a stvorili imovinu vrednu 60 miliona evra znači da smo im ostavili dugove veće od imovine – kaže Arsić.
On kaže i da se iz poslednjih fiskalnih podataka vidi i da je Ministarstvo finansija napravilo i značajne, čak polugodišnje rezerve, za finansiranje države što Arsić objašnjava potencijalnim izborima.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta kaže da se po tome što, za sada, dostupni podaci o izvršenju budžeta za prva dva meseca ove godine pokazuju da su za kapitalne izdatke utrošeni minimalni iznosi ne može zaključiti da se na tom polju ništa ne radi.
– Rashodi za kapitalne izdatke nisu uravnoteženi po mesecima. Obično se poslovi odrade, a u budžetu iskažu i isplate u novembru i decembru. Teško je, gotovo nemoguće, u budžetu pratiti priliv od zaduženja i to da li te pare idu na potrošnju ili investicije. To je moguće samo kod nekih namenskih kredita i projektnog zaduživanja – smatra Nikolić.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 18.04.2013.
