Izvor: Politika, 11.Okt.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vicekonzul se pravda

Prvi put po izlasku iz pritvora, Igor Milošević objašnjava da bi cela situacija oko slučaja „Kovačević”bila izbegnuta da su on, ali i njegov nadređeni, konzul u SAD, Slobodan Nenadović koji je radio „po ugovoru”, imali više iskustva

Odlukom da srpskom studentu Miladinu Kovačeviću izdaju putni list pomoću kojeg je napustio Ameriku, iako su ga američke vlasti pustile na privremenu slobodu uz kauciju zbog nanošenja teških povreda Brajanu Štajnhaueru, bivši >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << konzul Srbije u Njujorku Slobodan Nenadović i vicekonzul Igor Milošević podigli su najveću svetsku silu na noge.

Ovakva odluka srpskih diplomatskih predstavnika imala je i ima niz posledica: gnev Amerikanaca, određivanje pritvora Miloševiću, Nenadovićevo razrešenje"

Prvi put po izlasku iz pritvora, Milošević „Politici” objašnjava da je cela situacija možda mogla da bude izbegnuta da su on, ali i njegov nadređeni Slobodan Nenadović, imali više iskustva:

– Sve je ovo jedno veliko iskustvo za mene. Možda je i načinjena greška. Nije mi, zaista, bila namera da Srbiju dovedem u situaciju u kojoj se našla zbog slučaja Miladina Kovačevića. Ja sam relativno kratko bio u Njujorku. Nisam, što bi se reklo, držao sve u malom prstu. Isti je slučaj i sa Nenadovićem. Možda bi cela ova situacija bila izbegnuta da je iznad mene biokompetentniji čovek. Posledice su, izgleda, bile neizbežne. Ja sam posle sprovedenog disciplinskog postupka dobio otkaz, a Nenadović je dao ostavku nakon koje je razrešen i vratio se na svojpređašnji posao – kaže Milošević.

Milošević objašnjava da Nenadović nije bio stalno zaposlen u Ministarstvu pravde. Konzul je radio, objašnjava Milošević, „na ugovor”. Bivši vicekonzul Srbije u Njujorku kaže da je imao „usmenu saglasnost Nenadovića da Miladinu Kovačeviću izda putni list”.

U kancelariju svog šefa ušao je, kako sam objašnjava, u trenutku kada je on završavao razgovor sa Kovačevićem i njegovom majkom. Sama procedura izdavanja putnog lista je, objašnjava, trajala oko sat i po.

– Neposredno pre nego što je putna isprava trebalo da bude potpisana, Nenadović je izašao iz kancelarije, pa sam ja parafirao dokument. Da li je Nenadović namerno ili ne izašao iz konzulata baš u tom momentu, sada ne bih mogao da tvrdim – objašnjava Milošević.

Tokom razgovora, Milošević se osvrće i na tvrdnje da je uzeo novac kako bi Kovačeviću izdao ispravu pomoću koje je napustio Ameriku i izbegao sigurnu robiju. Tvrdi da mu niko nije nudio novac, niti ga je on od bilo koga uzeo.

– Ne znam koliko novca neko treba da mi ponudi da bih rizikovao svoj, život svoje porodice, karijeru, posao, zatvor.... Imao sam sređen život i siguran sam da ne postoji cena zbog koje bih sve to bacio u vodu. Radio sam u konzulatu kao i svaki drugi službenik. Mislim da sam radio najbolje što sam mogao i po zakonu – navodi Milošević.

Bivši vicekonzul kaže da, iako je to uobičajeno, niko od američkih vlasti nije obavestio konzulat da je Kovačević uhapšen.

Nekoliko dana posle izdavanja sporne putne isprave, Milošević je otišao na odmor. Nenadović ga je pozvao i obavestio da je na Internetu objavljen novinski tekst u kojem se navodi da je Kovačević uhapšen jer je u tuči američkom državljaninu Brajanu Štajnhaueru naneo teške telesne povrede i da je iz pritvora pušten posle kaucije koja je isplaćena od srpskih državnih para. Nenadovićeva procena je, kaže Milošević, bila da nema razloga da se reaguje.

Milošević je poslao demanti u kojem je opovrgao navode teksta da su u pitanju bile državne pare i objasnio da je porodica Kovačević platila kauciju, a novac samo „prošao” kroz konzulat. No, tadašnji generalni konzul je odlučio da taj demanti ne pošalje niti da o tome obavesti ministarstvo. Posle desetak dana ta „bomba” od informacije je dospela do svih njujorških medija i nastao je skandal.

– Bio sam prisutan kada je sud trebalo da odluči hoće li odobriti kauciju. Novac za kauciju je uplaćen na račun našeg konzulata u Njujorku i ja sam u sud odneo ček sa iznosom garancije – kaže Milošević.

Na pitanje smatra li da njegovo hapšenje predstavlja jedan vid pritiska Amerike na Srbiju, Milošević je slegao ramenima. Činjenica je, kaže, da je posle izdavanja putne isprave nastao veliki problem, ali Milošević ne zna da li su posledice rezultat američkog pritiska. Sa članovima porodice Kovačević nije kontaktirao posle izdavanja putne isprave njihovom sinu.

Iako veruje da je postupio u skladu sa zakonom, Milošević je gotovo ubeđen da će biti optužen za „zloupotrebu službenog položaja”. A na sudu će, kaže, pokušati da dokaže da su tvrdnje tužilaštva neosnovane.

-----------------------------------------------------------



Karijera

U Ministarstvu inostranih poslova Igor Milošević se zaposlio 2001. godine posle raspisivanja konkursa na koji se javio. Krenuo je, kako kaže, u diplomatsku akademiju koja predviđa „rotiranje”, odnosno „prolazak” kroz većinu direkcija u ministarstvu. Poslednja direkcija u kojoj je radio bila je konzularna. Odatle je 2007. godine otišao u Vašington, a u novembru 2007. godine prelazi u konzulat u Njujorku gde je unapređen u vicekonzula.

Miroslava Derikonjić

[objavljeno: 12/10/2008]

Nastavak na Politika...